Inovativni test koji kombinuje sistem ekstrakcije DNK inspirisan modifikovanim 3D štampačem (PrintrLab) sa izotermnom molekularnom amplifikacijom (LAMP) mogao bi da se koristi za otkrivanje infekcije T. cruzi – odgovorne za Šagasove bolest – kod novorođenčadi.
Ovo je zaključak studije dokaza o konceptu sprovedene u bolivijskom Čaku, endemskom području za Šagasovu bolest. Studiju je koordinirao Institut za globalno zdravlje Barselone (ISGlobal) u saradnji sa Fondacijom CEADES (Bolivija), CONICET-INGEBI (Argentina), AI Biosciences (SAD), FIND (Švajcarska) i Fondacijom Mundo Sano (Argentina). Studija je objavljena u časopisu The Lancet Microbe.
Dvadeset posto novih slučajeva Šagasove bolesti je zbog vertikalnog (ili urođenog) prenosa. Ovo se dešava kada zaražena majka prenese parazit na svoju bebu tokom trudnoće. Zbog toga je rano otkrivanje parazita kod žena i novorođenčadi prioritet javnog zdravlja. Problem je nedostatak jednostavnih, brzih i pouzdanih testova.
U zemljama sa visokim prihodima kao što je Španija, dijagnoza novorođenčadi se može uraditi PCR, ali ovo je skupa metoda koja zahteva kvalifikovano osoblje. U endemskim regionima se rade do dva mikroskopska testa (na rođenju i sa dva meseca), koji imaju nisku osetljivost i moraju biti praćeni nekoliko meseci kasnije serološkim testom da bi se otkrila antitela na parazita. Broj testova i vremenski razmak između njih povećava rizik da deca neće dobiti tretman koji im je potreban.
„U endemskim regionima, bilo bi veoma korisno imati jednostavan, brz i osetljiv test za otkrivanje parazita kod novorođenčadi, kada je lečenje najefikasnije“, objašnjava Hulio Alonso-Padilja, istraživač u ISGlobal.
U ovoj studiji, tim koji je predvodio Alonso-Padilla procenio je inovativni dijagnostički test koji kombinuje jednostavnu tehniku molekularne amplifikacije (LAMP) koju je razvila japanska kompanija Eiken, sa 3D štampačem modifikovanim za izdvajanje DNK iz malog uzorka krvi (PrintrLab). Rezultati su upoređeni sa rezultatima PCR-a i „standardnim“ dijagnostičkim metodama (mikroskopija i serologija).
Studija je obuhvatila 224 bebe rođene od T. cruzi seropozitivnih majki i praćene tokom osam meseci. Otkriveno je ukupno 23 slučaja kongenitalne transmisije (devet mikroskopski pri rođenju i još 14 serološkim putem osam meseci kasnije). LAMP je bio u stanju da rano otkrije 13 od 23 slučaja (tj. četiri dodatna slučaja u odnosu na one otkrivene mikroskopijom), a PCR je bio u stanju da otkrije 14 od 23 (pet dodatnih slučajeva).
„Ovo pokazuje da je osetljivost PrintrLab-LAMP-a veća od one kod mikroskopije i skoro jednaka onoj kod PCR-a“, kaže Alonso-Padilla. Prednost je što bi PrintrLab trebalo da bude jeftiniji od PCR-a i zahteva minimalnu infrastrukturu.
Prateći smernice zemlje za dijagnozu i lečenje kongenitalne Šagasove bolesti, sva zaražena novorođenčad su lečena i izlečena, naglašavajući važnost ranog otkrivanja i lečenja.
Istraživački tim ističe da je ovo bio dokaz koncepta kojim se demonstrira izvodljivost PrintrLab-LAMP testa i da ga sada treba testirati u većem obimu i u većem broju centara. Ako se potvrdi njegov potencijal, test bi takođe mogao biti koristan za otkrivanje akutnih infekcija kod odraslih ili procenu efikasnosti lečenja.
