Kornelski istraživači su testirali ekološki alat u borbi za suzbijanje korova u silažnim poljima soje i kukuruza: dodavanjem ugljenika zemljištu u obliku piljevine i raženog sena.
Studija je otkrila da piljevina dobro kontroliše korov na poljima soje, ali ne tako dobro na poljima kukuruza. Piljevina nudi ekološki prihvatljivu alternativu konvencionalnim metodama za suzbijanje korova, kao što su oranje i herbicidi, od kojih svaki ima svoje nedostatke.
„Uzgajivači su isprobavali različite herbicide i biljke su razvile otpornost na njih, a onda uzgajivači nemaju mnogo opcija“, rekla je Jenni Kao-Kniffin, profesor u Školi za integraciju hortikulture o biljkama na Fakultetu za poljoprivredu i životne nauke, i stariji autor studije iz 2024. u časopisu Weed Science.
Drugo pitanje je što kompanije ne razvijaju nove herbicide, rekla je ona. U međuvremenu, obrada zemljišta ima svoje probleme: narušava strukturu zemljišta, što može dovesti do erozije zemljišta. Takođe, korov može da razvije strategije protiv obrade zemljišta rastući tokom cele sezone.
„Ali postoje i drugi načini za upravljanje korovom koji su zasnovani na opštim principima biologije tla“, rekao je Kao-Kniffin. „Dodavanje ugljenika zemljištu pokreće kaskadu mikrobnih procesa koji mogu da deluju u korist upravljanja korovom, ako se primeni u pravo vreme.
„Manji je naglasak stavljen na ekološke prakse upravljanja korovom nego na obradu tla i hemijsko upravljanje korovom“, rekla je dr Maria Gannett. ’23, prvi autor lista koji je trenutno edukator za proširenje korova na Univerzitetu Masačusets, Amherst. „Ovo je bila jedna strategija u kojoj smo zaronili malo dublje u interakcije između mikroba i korova i useva.“
Mikroorganizmi u zemljištu su ključ za suzbijanje korova prilikom dodavanja ugljenika, jer jedu ugljenik i koriste ga za rast, a kada to čine, sakupljaju više azota, koji je biljkama potreban za rast. Imobilizacijom azota i zadržavanjem od biljaka, mikrobi mogu pomoći u suzbijanju korova.
U studiji, istraživači su vodili eksperimente 2020. i 2021. godine sa različitim tretmanima na poljima soje i kukuruza. To je uključivalo dodavanje ugljenika u obliku piljevine ili raženog sena, i dve kontrole gde su parcele plevljene ručno ili su potpuno ostavljene na miru.
„Pronašli smo efekte na zajednicu mikroba, zajednicu korova, a zatim i na rast useva“, rekao je Gannett.
Kao što se moglo očekivati, i upravljanje korovom i rast useva bili su među najboljima na kontrolnim parcelama koje su plevljene ručno.
„To je zlatni standard“, čak i ako nije praktičan za uzgajivače, rekao je Ganet.
Na parcelama soje, dodavanje piljevine zemljištu je rezultiralo skoro da nema rasta korova. Tretmani piljevinom su takođe doveli do drugog najvećeg rasta soje, možda zato što soja fiksira sopstveni azot.
Nasuprot tome, dodavanje ražinog sena rezultiralo je najvećim rastom korova, verovatno zato što seno sadrži sopstveni azot. A do 2021. soja nije tako dobro rasla, jer je izgledalo da je korov nadmašio usev.
Kod kukuruza, tretman piljevinom je inhibirao rast korova, ali ne tako dramatično kao kod soje. To je moglo biti zato što su istraživači oplođivali kukuruz pošto kukuruz ne može da fiksira sopstveni azot; dodavanje azota je možda dovelo do većeg rasta korova na polju kukuruza nego kod soje, rekao je Ganet.
Kao i na parcelama soje, dodavanje ražanog sena je dovelo do najvećeg rasta korova na poljima kukuruza – ali je takođe dovelo do najvećeg rasta useva – ili biomase – u kukuruzu 2020. Ovaj rezultat bi mogao biti zbog azota u raži, na kojoj uspeva kukuruz.
Što se tiče mikroba, tretmani piljevinom i raženim senom doveli su do najvećeg rasta (mereno nivoima disanja) i na poljima kukuruza i soje.
„Poljoprivrednici mogu da tempiraju stvari tako da tlo bude veoma bogato ugljenikom u vreme kada ciljni korovi klijaju“, rekao je Kao-Knifin.
