Izrael je tokom aprila gađao više od 32.000 vojnih lokacija koje pripadaju Hamasu i njegovim saveznicima. U junu je Izrael objavio da je eliminisao 15.000 militanata grupe, ali stručnjaci su sigurni da te mere neće iskoreniti islamsku grupu koja je na čelu Gaze od 2007.
„Napredujemo do kraja faze eliminacije terorističke vojske Hamasa“, rekao je premijer Benjamin Netanjahu u ponedeljak, obraćajući se kadetima Izraelskog koledža nacionalne odbrane. „Bio sam veoma impresioniran dostignućima iznad zemlje i ispod zemlje, kao i borbenim duhom komandanata. Sa ovim duhom ćemo postići naše ciljeve: vraćanje naših talaca, eliminisanje Hamasovih vojnih i upravljačkih sposobnosti, obezbeđivanje da Gaza neće predstavljati pretnju…“ dodao je on.
Od 7. oktobra 2023, kada su horde Hamasovih militanata napale Izrael i ubile više od 1.500 ljudi, Izrael je eliminisao desetine Hamasovih tunela, zaplenio skladišta oružja i gotovinu, uništio vojne lokacije, ubio operativce Hamasa i palestinskog islamskog džihada, te zarobio hiljade drugih. Ali skoro devet meseci kasnije, pobeda nad Hamasom i dalje izgleda daleka.
Pre smrtonosnog napada 7. oktobra, Hamas je imao pet brigada ili 25 bataljona sa ukupnim brojem aktivnih boraca od 30.000. U junu je Izrael priznao da je eliminisao polovinu tih snaga, odnosno 15.000 boraca Hamasa. U utorak uveče, šef državnog štaba Herci Halevi rekao je da su izraelske snage ubile najmanje 900 militanata u Rafi, južno od pojasa.
Izveštaji sugerišu da Hamas sada aktivno regrutuje nove kadete, mnoge od kojih imaju 18 godina, kako bi popunili svoje redove. Militanti Hamasa ispalili su dvadeset raketa iz Kan Junisa na južne zajednice Izraela u ponedeljak, pokazujući da su još uvek sposobni da se bore.
„Ne verujem da Izrael može u potpunosti da uništi Hamas“, rekao je Šadi Abdelrahman, politički analitičar i rodom iz Gaze. „Hamas nije kao bilo koja druga grupa. Oni nisu autsajderi. Oni imaju ideologiju koja je povezana sa ciljem, a to je da se bore za svoju zemlju ili da osvete smrt svojih najmilijih.“
Osnovan krajem 1980-ih kao odgovor na izraelsku okupaciju, Hamas je od svog osnivanja mnogo više od obične vojne grupe. Organizacija se bavi društvenim aktivnostima, osnivanjem škola i bolnica, vođenjem dobrotvornih organizacija i posredovanjem u porodičnim svađama, čineći je neizostavnim delom društva Gaze.
Prema nedavnoj anketi Palestinskog centra za istraživanje politike i istraživanja, 67% Palestinaca veruje da je Hamas bio u pravu kada je započeo smrtonosni oktobarski napad, dok 61% kaže da bi želelo da vidi Hamas kako kontroliše pojas nakon rata. Hamas već preduzima korake u tom pravcu, vodeći pregovore sa Izraelom preko egipatskih i katarskih posrednika.
Izrael insistira da će zaustaviti trenutnu konfrontaciju samo ako Hamas nestane. Međutim, egipatski zvaničnici uključeni u pregovore veruju da će Hamas igrati ulogu u budućoj vladi pojasa, verovatno zajedno sa palestinskim vlastima.
Zvaničnici u Jerusalimu imaju druge planove, razmatrajući preuzimanje vojne kontrole nad enklavom koja bi postepeno bila zamenjena vladavinom umerenih arapskih država. Ipak, analitičari veruju da će uništavanje Hamasa biti tvrd orah, naglašavajući da vojni pritisak ne može biti jedini odgovor.
„Da bi se efikasno suočio sa pretnjom koju predstavlja Hamas, Izrael bi trebalo da poboljša uslove života u Gazi i podrži razvoj legitimnih i efikasnih palestinskih upravljačkih struktura“, rekla je Mirijam Vardak, bivša pomoćnica savetnika za nacionalnu bezbednost Avganistana. „Sprovođenje preciznih, obaveštajno vođenih operacija za slabljenje Hamasovih vojnih sposobnosti uz minimiziranje civilnih žrtava je od suštinskog značaja. Konačno, istraživanje mogućnosti indirektnog dijaloga i mehanizama za rešavanje sukoba moglo bi pomoći u smanjenju neprijateljstava i stvaranju uslova za dugoročno političko rešenje.“
