Studija Univerziteta u Alberti pokazuje da je PET/CT slikanje pomoću novog agensa za praćenje preciznije u određivanju obima raka prostate nego trenutni standardni MRI za slučajeve srednjeg i visokog rizika.
U istraživanju objavljenom ove nedelje u časopisu JAMA Oncologi, istraživači navode da je novi test tačno predvideo lokaciju i marginu tumora u 45% slučajeva – skoro dvostruko češće od stope od 28% za MRI.
„Ovo je veoma važno jer donosimo mnogo odluka o lečenju na osnovu toga gde se rak nalazi u prostati“, objašnjava Adam Kinnaird, docent hirurgije i pomoćni docent onkologije, kao i katedra Franka i Carle Sojonki za prostatu. Istraživanje raka i član Instituta za istraživanje raka Severne Alberte.
„Ako vam se odstranjuje prostata i rak se šunja van prostate, onda idemo malo dalje sa našim marginama lečenja kako ne bismo ostavili nijedan rak. Ako imate zračenje vaše prostate, onkolog radijacije ponekad daje podsticaj centru raka za bolju kontrolu raka“, kaže Kinnaird. „Ovaj test snimanja nam daje bolji stepen tačnosti u pogledu toga gde tačno treba da lečimo.“
Test uključuje ubrizgavanje novog radioaktivnog markera specifičnog za tumor prostate nazvanog 18F-PSMA-1007 u krv pacijenata, a zatim njegovo praćenje korišćenjem kombinacije tomografije koja emituje pozitron (PET) i kompjuterizovane tomografije (CT). Prethodne studije PET/CT skeniranja pomoću drugih agenasa za praćenje nisu se pokazale korisnim, kaže Kinnaird.
I PET/CT i MRI testovi su obavljeni u razmaku od dve nedelje na 134 muškarca iz Alberte koji su bili podvrgnuti radikalnoj prostatektomiji — operaciji koja podrazumeva uklanjanje prostate, okolnih tkiva i obližnjih limfnih čvorova. Tačnost predviđanja testova je zatim upoređena sa veličinom i lokacijom stvarnih tumora koje su kasnije otkrili hirurzi.
„Ovo kliničko ispitivanje ima velike implikacije na kliničku praksu širom sveta“, kaže Kinnaird, objašnjavajući da očekuje da će PET/CT skeniranje pomoću novog tragača postati zlatni standard.
Test uključuje malu dozu izlaganja zračenju, ali Kinnaird kaže da nijedan pacijent u studiji nije doživeo neželjene reakcije. On očekuje da će test na kraju zameniti druge CT i skeniranje kostiju koji su trenutno potrebni za pacijente sa rakom prostate, što znači manje poseta bolnici, manje vremena čekanja na rezultate i manje izlaganja zračenju pacijenata, ali to će zahtevati dalje proučavanje.
„Biće veoma uzbudljivo ako možete da dobijete tačnije informacije i zamenite tri testa jednim testom, jer su ovi skenirani dostupni samo u Edmontonu ili Kalgariju“, kaže diplomirani istraživač Patrik Albers, koautor studije.
Pozitivni rezultati ovog ispitivanja već su podstakli još jedno kliničko ispitivanje koje je vodio Kinnaird kako bi se utvrdilo da li se PET/CT skeniranje može koristiti za vođenje ablacije, procedure koja koristi energiju poput toplote, hladnoće ili struje za ubijanje ćelija raka u prostati.
Novi agens za snimanje se nudi u samo nekoliko centara za lečenje širom zemlje dok čeka na odobrenje Health Canada, ali je vlada Alberte upravo najavila 3 miliona dolara za 2.000 muškaraca koji će u međuvremenu imati nove skeniranje.
Druga nedavno objavljena studija Kinnairdovog istraživačkog tima pokazuje da Crnci sa rakom prostate imaju slične ishode kao i drugi muškarci u Alberti. Međutim, crnim muškarcima se dijagnostikuje u proseku dve godine ranije – u dobi od 64, a ne 66 – što je dovelo do toga da Kinnaird preporuči da im se ponudi rutinski skrining sa 45, a ne sa 50 godina.
Objavljena u JAMA Netvork Open, studija je zasnovana na podacima iz Alberta Inicijative za istraživanje raka prostate (APCaRI), kojom Kinnaird predsedava. Uključeno je ukupno 6.534 muškaraca kojima je dijagnostikovan rak prostate između 2014. i 2023. godine, od kojih se 177 identifikovalo kao Crni. Studija je pokazala da su crnci podjednako verovatno preživeli i ostali bez metastaza kao i opšta populacija pacijenata.
U Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, druge studije su pokazale da se muškarci afričkog i karipskog porekla suočavaju sa dvostruko većim životnim rizikom od razvoja raka prostate u poređenju sa muškarcima bele rase, što ukazuje na biološku uzročnost.
Međutim, te zemlje imaju dvoslojne ili uglavnom privatne sisteme zdravstvene zaštite, napominje Kinnaird. Rezultati Alberte u okviru javno finansiranog zdravstvenog sistema ukazuju na to da na ove razlike u Velikoj Britaniji i SAD mogu snažnije uticati socioekonomski faktori kao što su rasizam, siromaštvo i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti nego genetika, kaže on.
I Američko udruženje za urologiju i Evropsko udruženje za urologiju preporučuju raniji skrining za muškarce afričkog porekla i druge visokorizične populacije, ali kanadske smernice to ne čine. Kinnaird bi voleo da vidi tu promenu.
Kinnaird ukazuje na prethodna istraživanja njegovog tima koja pokazuju da muškarci domorodačkog stanovništva dobijaju manje testova za rak prostate i da imaju lošije ishode od drugih. On sumnja da je to možda zbog lošijeg pristupa zdravstvenoj zaštiti za ruralne Alberte uopšte, ali je neophodno dalje proučavanje.
„Suština toga je da ako možete da ga otkrijete u ranoj, lokalizovanoj, izlečivoj fazi, imamo stopu izlečenja od 95% ili više. Ali ako sačekate da rak metastazira, tada trenutno nemamo dostupnih lekova ,“ on kaže. „Kada se kasno otkrije, sada je smrtonosna bolest.“