Studija koju je vodio Univerzitet Pompeu Fabra opisuje mehanizam nastanka insulinoma, retkog tipa neuroendokrinog tumora koji utiče na beta ćelije pankreasa. Prema studiji, insulinomi su rezultat akumulacije retkih mutacija koje dovode do homogene promene epigenetskog profila beta ćelija pankreasa. Ova promena profila dovodi do toga da beta ćelije eksprimiraju neuobičajeno visoke nivoe onkogena, faktora rasta i transkripcije i gena povezanih sa proizvodnjom insulina.
Insulinomi su retki neuroendokrini tumori pankreasa koji uključuju prekomerni rast beta ćelija, koje su odgovorne za lučenje insulina. Često se dijagnostikuju jer uključuju prekomernu proizvodnju insulina što obično dovodi do hipoglikemije.
Svake godine, četiri na milion ljudi imaju dijagnozu insulinoma, a u većini slučajeva su benigni. Ako se rano otkriju i hirurški uklone, imaju dobru prognozu i samo svaki deseti insulinom je maligni.
U studiji objavljenoj u časopisu Cell Genomics, prvi put je predložen mehanizam kojim beta ćelije prolaze kroz transformaciju ka neoplastičnom fenotipu. „Ovo je akumulacija retkih mutacija koje se spajaju u promeni epigenetskog profila beta ćelija“, objašnjava Mireia Ramos, koautor studije.
Ove mutacije variraju među 42 analizirana insulinoma, a većina se akumulira u regulatornim regionima genoma. „Jedinstvenost insulinoma je u tome što svi oni, bez obzira na mutacije koje imaju, na kraju stiču isti epigenetski profil“, dodaje Lorenco Paskvali, direktor UPF grupe za endokrinu regulatornu genomiku, koji je vodio istraživanje.
Ovaj novi epigenetski profil uzrokuje da beta ćelije tumora gube svoje represivne oznake i, za razliku od zdravih beta ćelija, imaju niz aktivnih onkogena, faktora rasta i transkripcije i gena povezanih sa proizvodnjom insulina, koji menjaju njihovu funkciju.
Biologija beta ćelija
Osim insulinoma, beta ćelije pankreasa su takođe uključene u druge onesposobljavajuće bolesti kao što je dijabetes melitus. Otuda, „nas posebno zanima kako ove ćelije gube kontrolu, poremete ekspresiju gena koji su ih naterali da normalno funkcionišu i na kraju menjaju lučenje insulina“, rekao je Paskuali.
Sada, grupa već radi na boljem razumevanju mehanizma u kome dolazi do viška rasta beta ćelija, što bi u budućnosti moglo imati terapeutske implikacije u lečenju drugih bolesti u kojima su beta ćelije izmenjene.
Ova studija je takođe uključila Naučni institut bolnice San Raffaele u Milanu (Italija); Univerzitet u Barseloni; IDIBELL, Institut za biomedicinska istraživanja Bellvitge; Univerzitet Kolorado Boulder (SAD); Institut za istraživanje i inovacije Parc Tauli, I3PT; IRB Barcelona i Biomedicinski istraživački centar za umrežavanje dijabetesa i pridruženih metaboličkih bolesti (CIBERDEM).
