Kako vakcina protiv lajmske bolesti ulazi u kasnu fazu kliničkih ispitivanja, naučnici širom sveta već traže dalje od Lajma i istražuju mogućnost vakcine protiv krpelja koja bi mogla efikasno da zaštiti od svih vrsta bolesti koje prenose krpelji.
Istraživanje se usredsređuje na čudan — a neki bi rekli divan — fenomen koji se zove stečena rezistencija krpelja (ATR).
U osnovi, ljudi ili životinje sa ATR su imali toliko infestacija krpeljima da su razvili imuni odgovor koji uzrokuje da krpelji koji pokušavaju da se hrane njima otpadaju i čak uginu, kaže Constantin Takacs, docent biologije na Univerzitetu Northeastern.
„Ovo zapravo odlično funkcioniše kod hrčaka“, kaže Takacs, koji se pridružio Northeasternu 2023. godine i stručnjak je za Borrelia burgdorferi, bakteriju koja izaziva lajmsku bolest.
„Hrčke hranite gomilu krpelja — krpelji se dobro hrane“, kaže on. „Hrčcima hranite drugu rundu krpelja, krpelji se i dalje hrane OK.“
„Hrčcima hranite treći krug krpelja — krpelji se ne hrane dobro. Umiru. Otpadaju pre nego što završe sa hranjenjem. I hrčak razvije osip na mestu vezivanja krpelja.“
„To je proces stečenog imuniteta“, kaže Takacs.
On kaže da istraživanja, uključujući laboratoriju Fikrig na Jejlu, sugerišu da životinje domaćini kojima su se krpelji hranili „razvijaju imunološku reakciju na pljuvačku i možda na druge delove krpelja“.
„Ideja je da ako vakcinišete koristeći komponente pljuvačke krpelja, izazivate imuni odgovor sličan prethodnom izlaganju krpelja“, kaže Takacs.
„Ako krpelj ne može da se hrani i prerano otpadne, onda ni patogeni ne dospeju do vakcinisanog domaćina“, kaže on.
Lajmska vakcina je trenutno na pomolu, a Pfizer i Valneva su u kasnim fazama kliničkog ispitivanja za VLA15. Partneri se nadaju da će, ako sve bude dobro, moći da podnesu zahtev za licencu američke Uprave za hranu i lekove 2026.
Brandon Dionne, vanredni klinički profesor na Northeastern’s School of Pharmaci and Pharmaceutical Sciences, rekao je da VLA15 deluje tako što cilja na spoljašnji površinski protein Borrelia burgdorferi, bakterije koja izaziva lajmsku bolest.
Vakcina blokira protein OspA, koji sprečava bakteriju u obliku spirale da napusti krpelja i zarazi sve ljude koje je ugrizla, kaže Dionne.
Dok bi lajmska vakcina mogla da ugrozi oko 476.000 slučajeva lajmske bolesti koja se dijagnostikuje godišnje u SAD kao rezultat ujeda jelena krpelja, vakcina protiv krpelja bi, u teoriji, takođe mogla da zaštiti od sve većeg broja drugih bolesti koje prenose krpelji. bolesti kao što su babezioza nalik malariji i potencijalno smrtonosni Povassan virus.
Ekolog Ričard Ostfeld, koji živi u Njujorku, pisao je o sopstvenim iskustvima sa stečenom otpornošću na krpelje (ATR) i rekao da se nada da će istraživači nastaviti sa vakcinom protiv krpelja, posebno za ljude u oblastima visokog rizika.
„Supersila poput ubijanja krpelja je nešto što bi trebalo da bude široko podeljeno“, napisao je Ostfeld.