Nova studija pokazuje da suzbijanje proteina pretvara običnu masnoću u sagorevač kalorija i može objasniti zašto ispitivanja lekova koji pokušavaju da postignu taj podvig nisu bila uspešna.
Istraživači sa UC San Francisco su otkrili kako da obične bele masne ćelije, koje skladište kalorije, pretvore u bež masne ćelije koje sagorevaju kalorije da bi održale telesnu temperaturu.
Ovo otkriće moglo bi otvoriti vrata razvoju nove klase lekova za mršavljenje i moglo bi objasniti zašto klinička ispitivanja srodnih terapija nisu bila uspešna.
Do sada su istraživači verovali da stvaranje bež masti može zahtevati početak od matičnih ćelija. Nova studija objavljena 1. jula u Journal of Clinical Investigation, pokazala je da se obične bele masne ćelije mogu pretvoriti u bež mast jednostavno ograničavanjem proizvodnje proteina.
„Mnogi ljudi su mislili da ovo nije izvodljivo“, rekao je dr Brajan Feldman, dr Volter L. Miler, istaknuti profesor pedijatrijske endokrinologije i viši autor studije. „Pokazali smo ne samo da ovaj pristup radi na pretvaranju ovih belih masnih ćelija u bež, već i da granica za to nije tako visoka kao što smo mislili.“
Mnogi sisari imaju tri „nijanse“ masnih ćelija: belu, braon i bež. Bela mast služi kao rezerve energije za telo, dok smeđe masne ćelije sagorevaju energiju da bi oslobodile toplotu, što pomaže u održavanju telesne temperature.
Bež masne ćelije kombinuju ove karakteristike. Oni sagorevaju energiju i za razliku od smeđih masnih ćelija, koje rastu u klasterima, bež masne ćelije su ugrađene u bele masne naslage.
Ljudi i mnogi drugi sisari se rađaju sa smeđim masnim naslagama koje im pomažu da održe telesnu temperaturu nakon rođenja. Ali, dok beba smeđa masnoća nestaje u prvoj godini života, bež masnoća ostaje.
Ljudi mogu prirodno pretvoriti bele masne ćelije u bež kao odgovor na ishranu ili hladno okruženje. Naučnici su pokušali da oponašaju ovo nagovaranjem matičnih ćelija da postanu zrele bež masne ćelije.
Ali matične ćelije su retke, a Feldman je želeo da pronađe prekidač koji bi mogao da okrene da pretvori bele masne ćelije direktno u bež.
„Za većinu nas bele masne ćelije nisu retke i srećni smo što se rastajemo od nekih od njih“, rekao je on.
Feldman je iz svojih ranijih eksperimenata znao da protein nazvan KLF-15 igra ulogu u metabolizmu i funkciji masnih ćelija.
Sa doktoratom Liang Lijem, Feldman je odlučio da istraži kako je protein funkcionisao kod miševa, koji zadržavaju smeđu mast tokom svog života. Otkrili su da je KLF-15 mnogo manje zastupljen u belim masnim ćelijama nego u smeđim ili bež masnim ćelijama.
Kada su potom uzgajali miševe sa belim masnim ćelijama kojima je nedostajao KLF-15, miševi su ih pretvorili iz bele u bež. Ne samo da su masne ćelije mogle da pređu iz jednog oblika u drugi, već je i bez proteina podrazumevana postavka izgledala kao bež.
Istraživači su zatim pogledali kako KLF-15 vrši ovaj uticaj. Uzgajali su ljudske masne ćelije i otkrili da protein kontroliše obilje receptora zvanog Adrb1, koji pomaže u održavanju energetske ravnoteže.
Naučnici su znali da stimulacija srodnog receptora, Adrb3, uzrokuje da miševi izgube težinu. Ali ispitivanja lekova na ljudima koji deluju na ovaj receptor imala su razočaravajuće rezultate.
Verovatnije je da će drugi lek koji cilja na Adrb1 receptor kod ljudi delovati, prema Feldmanu, i mogao bi da ima značajne prednosti u odnosu na nove, injekcijske lekove za mršavljenje koji su usmereni na suzbijanje apetita i šećera u krvi.
Feldmanov pristup bi mogao da izbegne neželjene efekte kao što je mučnina jer bi njegova aktivnost bila ograničena na masne naslage, umesto da utiče na mozak. A efekti bi bili dugotrajni, jer su masne ćelije relativno dugovečne.
„Sigurno nismo na cilju, ali smo dovoljno blizu da jasno vidite kako ova otkrića mogu imati veliki uticaj na lečenje gojaznosti“, rekao je on.
Liang Li je takođe autor ove studije.
