Naučnici NASA-e otkrili su nešto poput supe abecede u jonosferi, delu Zemljine atmosfere koji se nalazi oko 48–965 kilometara iznad naših glava – i ovo otkriće bi moglo da pomogne u poboljšanju prognoze vremena u svemiru i radio komunikacija.
Ovakvi oblici su otkriveni i ranije, ali instrument za snimanje udova i diska na globalnom nivou (GOLD) koji se koristi ovde daje nam najbolji pogled na njih do sada – otkrivajući čudne Ks i C oblike koji se pojavljuju u neočekivano vreme i u nekim iznenađujućim mesta.
Jonosfera postaje električno napunjena tokom dana kada je sunčeva svetlost udara, a to stvara plazma trake naelektrisanih čestica na koje dalje utiče Zemljino magnetno polje. Kreste i mehurići plazme formiraju oblike koji su sada uočeni.
Prethodne studije su pokazale spajanje grebena koji formiraju Ks oblik nakon solarnih oluja i velikih vulkanskih erupcija, ali podaci u ovoj novoj studiji otkrivaju da se oni mogu formirati i u takozvanim ‘mirnim vremenima’, nagoveštavajući da su uključeni više lokalizovani faktori.
Kompjuterski modeli sugerišu da bi niži atmosferski uslovi mogli povući plazmu naniže.
„Raniji izveštaji o spajanju bili su samo u uslovima geomagnetno poremećenih“, kaže Fazlul Laskar, fizičar jonosfere sa Univerziteta Kolorado.
„To je neočekivana karakteristika tokom geomagnetnih tihih uslova.“
Još jedno otkriće koje zbunjuje naučnike je pojava mehurića u obliku slova C i obrnutih mehurića u obliku slova C u plazmi. Smatra se da ove oblike stvaraju vetrovi na Zemlji, baš kao što pravci vetra mogu da oblikuju kako se drvo naginje.
Međutim, GOLD je primetio da se ovi Cs formiraju iznenađujuće blizu – ponekad na udaljenosti od oko 634 kilometra – i opet to ukazuje na umešanost više lokalizovanih faktora, bilo da je u pitanju smicanje vetra, tornado ili nešto drugo.
U ovom trenutku, čini se da su uska pakovanja C oblika relativno retka, sa samo dva koja je GOLD do sada primetio. Međutim, istraživači su željni da ih dalje istraže i otkriju šta ih uzrokuje u jonosferi.
„Unutar te neposredne blizine, ova dva mehurića plazme suprotnog oblika nikada nisu ni zamišljani, nikada nisu bili snimljeni“, kaže fizičar jonosfere Dipak Karan sa Univerziteta Kolorado.
Plazma u jonosferi je neophodna da bi radio talasi mogli da putuju na velike udaljenosti, a otkrića u ovoj oblasti poboljšavaju naše razumevanje načina na koji radio i GPS funkcionišu.
Poremećaji u jonosferi poput onih koji su ovde uočeni mogli bi da utiču na važnu komunikacionu i navigacionu infrastrukturu.
Ova studija i GOLD podaci nam daju još jedan primer kako nam unapređenje tehnologije i inovacija u naučnim istraživanjima pomažu da razumemo više o Zemlji i Univerzumu oko nje – čak i kada se oni stalno menjaju i razvijaju.
„Činjenica da imamo veoma različite oblike mehurića ovako blizu govori nam da je dinamika atmosfere složenija nego što smo očekivali“, kaže astrofizičar Džefri Klencing iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard, koji nije bio direktno uključen u studiju.
