Predsednik Emanuel Makron, koji je nekada bio viđen kao hrabar i mlad lider koji je zagovarao pro-poslovnu i proevropsku politiku, sada se suočava sa slabljenjem podrške kako u zemlji, tako i u inostranstvu nakon poziva za prevremene izbore. Iako je njegov mandat na funkciji predsednika Francuske do 2027. godine, situacija sugeriše da bi mogao morati da deli vlast sa potencijalnim premijerom iz suprotne političke opcije, poput lidera Nacionalnog skupa Džordana Bardela.
Makron je nedavno najavio prevremene izbore nakon što je njegov centristički savez doživeo poraz na izborima za Evropski parlament. Iako je tvrdio da savez nema parlamentarnu većinu još od 2022. godine, situacija ga je primorala na političke manevre kako bi sproveo zakonodavne odluke.
Birači će imati priliku da izaberu svoje predstavnike u Narodnu skupštinu putem dva kruga glasanja 7. jula, što će rezultirati formiranjem nove vlade. Makron je do sada uspeo da pobedi liderku Nacionalnog skupa Marin le Pen na dva predsednička izbora, ali sada se suočava sa izazovom u parlamentarnoj trci.
Ankete ukazuju da su glavni kandidati u parlamentarnom nadmetanju uglavnom iz krajnje desnice i široke levičarske koalicije Novi narodni front, što dovodi u pitanje opstanak Makronovog centrističkog saveza. Bivši premijer Eduar Filip je nedavno izjavio da je Makron „ubio predsedničku većinu“.
Makron je istakao svoja ekonomska postignuća, tvrdeći da govore sami za sebe. Stopa nezaposlenosti je opala sa preko 10% na 7,5%, a Francuska je rangirana kao najatraktivnija evropska zemlja za strane investicije. Međutim, njegov mandat je obeležen brojnim izazovima, uključujući proteste „žutih prsluka“, pandemiju COVID-19, sukob u Ukrajini i unutrašnje nemire.
Odluka o raspisivanju vanrednih izbora već je ostavila Francusku oslabljenom na evropskoj sceni, izjavila je Liza Tomas-Darboa, zamenica direktora francuskih studija u Institutu Montaigne. Njen komentar sugeriše da je ovaj politički potez Makrona izazvao zabrinutost među evropskim i međunarodnim partnerima.
