Istraživači su opisali neke od najbolje očuvanih trodimenzionalnih fosila trilobita ikada otkrivenih. Fosili, koji su stari više od 500 miliona godina, prikupljeni su u Visokom atlasu Maroka i naučnici ih nazivaju trilobitima „Pompeja“ zbog njihovog izuzetnog očuvanja u pepelu.
Rad „Brzo zakopavanje vulkanskog pepela otkriva 3D anatomiju kambrijskih trilobita“ objavljen je u časopisu Nauka.
Trilobiti, iz perioda Kambrija, bili su predmet istraživanja međunarodnog tima naučnika, predvođenog profesorom Abderrazakom El Albanijem, geologom sa Univerziteta u Poatjeu, poreklom iz Maroka. Tim je uključivao dr Grega Edžkomba, paleontologa u Prirodnjačkom muzeju.
Dr Greg Edgecombe je rekao: „Proučavao sam trilobite skoro 40 godina, ali nikada nisam imao osećaj da gledam žive životinje onoliko koliko sam sa ovim. Video sam mnogo meke anatomije trilobita, ali je 3D očuvanje ovde ono što je zaista zapanjujuće.
„Neočekivani ishod našeg rada je otkrivanje da bi vulkanski pepeo u plitkim morskim okruženjima mogao biti dobra nagrada za izuzetno očuvanje fosila.“
Zbog svog tvrdog, kalcifikovanog egzoskeleta koji je često dobro očuvan u fosilnim zapisima, trilobiti su neke od najbolje proučavanih fosilnih morskih životinja. Preko 20.000 vrsta opisali su paleontolozi u poslednja dva veka.
Međutim, do sada je sveobuhvatno naučno razumevanje ove fenomenalno raznolike grupe bilo ograničeno relativnom oskudicom očuvanja mekih tkiva. Zbog činjenice da su marokanski trilobiti bili umotani u vreli pepeo u morskoj vodi, njihova tela su se veoma brzo fosilila dok se pepeo pretvarao u stenu – što je naišlo na sličan kraj kao kod stanovnika Pompeje nakon erupcije Vezuva.
Kalupi od pepela sačuvali su svaki segment njihovog tela, noge, pa čak i strukture nalik dlakama koje su se protezale duž dodataka. Sačuvan je i digestivni trakt trilobita nakon što se napunio pepelom. Čak i male „ljušture lampe“ pričvršćene za egzoskelet trilobita ostale su pričvršćene mesnatim stabljikama kao što su bile i u životu.
Glavni autor, profesor Abderrazak El Albani, kaže: „Kao naučnik koji je radio na fosilima iz različitih doba i lokacija, otkrivanje fosila u tako izvanrednom stanju očuvanosti unutar vulkanskog okruženja bilo je za mene izuzetno uzbudljivo iskustvo.
„Mislim da bi piroklastične naslage trebale postati nove mete za proučavanje, s obzirom na njihov izuzetan potencijal za hvatanje i očuvanje bioloških ostataka, uključujući delikatna meka tkiva.
„Očekuje se da će ovi nalazi dovesti do značajnih otkrića o evoluciji života na našoj planeti Zemlji.“
Koristeći CT skeniranje i kompjutersko modeliranje virtuelnih rendgenskih rezova, istraživači su otkrili da dodaci pronađeni na ivici usta imaju zakrivljene osnove nalik kašikama, ali su bili toliko mali da su ostali neotkriveni u manje savršeno očuvanim fosilima.
U stvari, ranije se smatralo da trilobiti imaju tri para dodataka glave iza svojih dugačkih antena, ali obe marokanske vrste u ovoj studiji pokazale su da postoje četiri para.
Mesnati režanj koji pokriva usta, nazvan labrum, prvi put je dokumentovan kod trilobita.
Koautor Hari Berks, sa Univerziteta u Bristolu, dodao je: „Rezultati su u izuzetnim detaljima otkrili grupisanje specijalizovanih parova nogu oko usta, dajući nam jasniju sliku o tome kako su se trilobiti hranili. Utvrđeno je da su na glavi i telu dodaci baterija gustih bodlji okrenuta ka unutra, poput onih današnjih potkovača“.
