Šizofrenija je komplikovan poremećaj mentalnog zdravlja praćen širokim spektrom simptoma kao što su halucinacije, oštećene kognitivne sposobnosti i neorganizovan govor ili ponašanje. Povezana je sa anomalijama neurotransmisije zbog neravnoteže hemijskih neurotransmitera.
Trenutne strategije lečenja šizofrenije uključuju davanje antipsihotika, koji mogu izazvati neželjene efekte i povezani su sa visokim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Štaviše, kod pacijenata je odgovor na terapijske lekove često neadekvatan jer krvno-moždana barijera (BBB), zaštitna barijera ćelija, striktno reguliše kretanje jona i molekula u mozak.
Da bi prevazišli prepreku BBB-a i olakšali transport terapeutskih lekova u moždano tkivo za lečenje šizofrenije, istraživači su istražili primenljivost transcitoze posredovane receptorima (RMT) koristeći protein 1 povezan sa receptorom lipoproteina niske gustine (LRP1).
Ovo istraživanje je sproveo tim koji je predvodio vanredni profesor Eijiro Miiako sa Japanskog naprednog instituta za nauku i tehnologiju (JAIST), uključujući prof. Jukio Ago sa Univerziteta Hirošima, prof. Shinsaku Nakagava sa Univerziteta u Osaki, prof. Takatsugu Hirokava sa Univerziteta Cukuba, i dr Kotaro Sakamoto, viši glavni naučnik u Ichimaru Pharcos Co., Ltd. Njihova studija je objavljena u časopisu JACS Au.
Istraživači su bili inspirisani prethodnim nalazima koji pokazuju interakcije duplikacije gena vazoaktivnog intestinalnog peptidnog receptora 2 (VIPR2) kod šizofrenije i sopstvenim otkrićem novog peptida, KS-133. Novi peptid, KS-133, ima selektivnu antagonističku aktivnost sa VIPR2, što dovodi do njegove smanjene regulacije. Međutim, glavno ograničenje povezano sa KS-133 bila je njegova loša propustljivost kroz BBB.
Da bi olakšali efikasan transport KS-133 u mozak, razvili su peptid koji cilja na mozak, KS-487, koji bi se mogao specifično vezati za LRP1 i uticati na RMT. Konačno, istraživači su razvili novi sistem za isporuku lekova zasnovan na nanočesticama (DDS) gde je KS-133 peptid bio inkapsuliran sa KS-487 ciljanim peptidom i proučavali njegovu efikasnost u lečenju šizofrenije.
Primena peptidnih formulacija preko DDS-a rezultirala je efikasnom distribucijom leka u mozgu miševa. Profili oslobađanja leka procenjeni farmakokinetičkom analizom potvrdili su ulogu peptida koji cilja na mozak u transportu KS-133 u mozak. Štaviše, efikasnost DDS-a je procenjena kod miševa sa indukovanom šizofrenijom povišenom aktivacijom VIPR2. Miševi tretirani nanočesticama KS-133/KS-487 pokazali su značajno poboljšanje kognitivnih funkcija tokom testova za prepoznavanje novih objekata, što se može pripisati inhibiciji VIPR2.
Objašnjavajući primene u stvarnom životu i potencijal njihove studije, dr Miiako navodi: „Postojeći lekovi imaju samo mehanizme koji uključuju modulaciju neurotransmitera, a njihovi terapeutski efekti su ograničeni, posebno za kognitivne disfunkcije. Stoga, naša formulacija peptida može se koristiti kao nova lek za obnavljanje kognitivne disfunkcije kod šizofrenije.“
Ukratko, ova studija dr Miiako i saradnika-istraživača pruža pretkliničke dokaze o novoj terapijskoj strategiji za ciljanje VIPR2 koja bi mogla poboljšati kognitivno oštećenje kod šizofrenije.
„U nastavku, proširićemo našu studiju tako da uključi ćelije i životinjske modele, kao i klinička ispitivanja na ljudima, kako bismo potvrdili efikasnost i bezbednost ove peptidne formulacije i promovisali njen razvoj kao novog tretmana za šizofreniju u roku od 5 godina“, zaključuje dr. Miiako, optimista u pogledu dugoročnih implikacija njihove studije.
Istraživači se nadaju da otkriće i razvoj novog DDS-a koji koristi biokompatibilne peptide revolucioniše pejzaž lečenja šizofrenije.