U Iranu se 28. juna održavaju predsednički izbori nakon tragične smrti bivšeg predsednika Ebrahima Raisija u avionskoj nesreći 19. maja. Uprkos percepciji da predsednik nema značajnu moć u Islamskoj Republici, njegova uloga ima dubok uticaj na unutrašnju politiku zemlje. Njegova ovlašćenja obuhvataju imenovanje Saveta ministara i šefova ključnih državnih institucija, što direktno oblikuje život iranskog naroda. Rešavanje ekonomskih izazova, posebno onih uzrokovanih sankcijama, predstavlja ključni test za novu administraciju.
Na predstojećim izborima učestvuje šest kandidata, od kojih pet dolazi iz konzervativnog tabora, dok je jedan reformista. Masud Pezeškijan, kao jedini predstavnik reformističkog dela, angažovao je bivšeg ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada Zarifa kao savetnika za nacionalnu bezbednost. Ovo je značajno jer signalizuje moguće težnje ka poboljšanju odnosa sa Zapadom radi ublažavanja sankcija i unapređenja ekonomije.
Dok Pezeškijan iznosi planove za bolje odnose sa Zapadom, Mohamed Bager Galibaf, aktuelni predsednik parlamenta i kandidat iz konzervativnog tabora, ističe svoje umerene stavove i iskustvo kao gradonačelnika Teherana. Galibaf, koji sebe naziva neokonzervativcem, ima široke veze sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), što ga čini privlačnim kandidatom za podršku ključnih iranskih institucija nacionalne bezbednosti.
Prema iranskom ustavu, pobednik izbora mora osvojiti prostu većinu glasova. Ukoliko nijedan kandidat ne postigne ovaj rezultat, sledeći petak će biti održan drugi krug izbora između dva vodeća kandidata.
Predviđanja ukazuju da će izlaznost birača na ovim izborima preći 49%, uprkos spekulacijama o mogućem manjem interesovanju. Kandidati su istakli ekonomski rast kao prioritet, a ključni izazovi novog predsednika uključuju ekonomsku neravnotežu, inflaciju, i problem opadanja prirodnih resursa, poput rezervi podzemnih voda.
