Međunarodni tim istraživača identifikovao je specifične bakterije u crevima koje su povezane sa razvojem zavisnosti od hrane i kod miševa i kod ljudi, što može dovesti do gojaznosti. Takođe su identifikovali bakterije koje igraju korisnu ulogu u sprečavanju zavisnosti od hrane.
Istraživanje je predstavljeno na Forumu Federacije evropskih neuronaučnih društava (FENS) 2024. godine i istovremeno objavljeno u časopisu Gut.
Profesorka Elena Martin-Garsija iz Laboratorije za neurofarmakologiju-NeuroPhar na Odeljenju za medicinu i nauke o životu na Univerzitetu Pompeu Fabra u Barseloni, Španija, izjavila je na FENS forumu: „Veliki faktori doprinose zavisnosti od hrane, koju karakteriše gubitak kontrole nad unosom hrane i koja je povezana sa gojaznošću, drugim poremećajima u ishrani i promenama u sastavu bakterija u crevima – do sada su mehanizmi koji leže u osnovi ovog poremećaja ponašanja bili uglavnom nepoznati.“
Govoreći pred FENS forumom, profesor Rafael Maldonado, koji vodi Laboratoriju, rekao je: „Ovi rezultati iz naše studije mogu nam omogućiti da identifikujemo nove biomarkere za zavisnost od hrane i, što je najvažnije, da procenimo da li se korisne bakterije mogu koristiti kao potencijalno novi tretmani za ovo ponašanje povezano sa gojaznošću, kojem trenutno nedostaju efikasni terapijski pristupi. Potencijalni novi tretmani mogu uključivati korišćenje korisnih bakterija i dodataka ishrani.“
Prof. Martin-Garsija je koristila Jejlsku skalu zavisnosti od hrane (IFAS 2.0) za dijagnozu zavisnosti od hrane kod miševa i ljudi. Sadrži 35 pitanja na koja ljudi moraju da odgovore, a ona se takođe mogu grupisati u tri kriterijuma za upotrebu kod miševa: uporno traženje hrane, visoka motivacija za dobijanje hrane i kompulzivno ponašanje.
Ona i njene kolege su istraživale crevne bakterije kod miševa koji su bili i nisu bili zavisni od hrane i otkrili povećanje broja bakterija koje pripadaju grupi zvanoj Proteobacteria i smanjenje bakterija koje pripadaju tipu Actinobacteria kod miševa zavisnih od hrane. Ovi miševi su takođe imali smanjenje količine druge vrste bakterija zvane Blautia iz tipa Bacillota.
Istraživači su koristili IFAS da klasifikuju 88 pacijenata u one koji su bili zavisni ili nisu zavisni od hrane. Slično kao i kod miševa, smanjenje broja Actinobacteria i Blautia primećeno je kod onih koji su bili zavisni od hrane, dok je primećeno povećanje broja Proteobacteria. Dalje analize su pokazale kako su nalazi kod ljudi u korelaciji sa onima kod miševa.
Profesor Martin-Garsija je rekao: „Nalazi kod miševa i ljudi sugerišu da bi specifična mikrobiota mogla da bude zaštitna u sprečavanju zavisnosti od hrane. Posebno, snažne sličnosti u količini Blautia podvlače potencijalne korisne efekte ove određene crevne bakterije. Stoga smo istražili zaštitne efekte oralne primene laktuloze i ramnoze, prebiotika koji mogu povećati količinu Blautia u crevima. Ovo smo uradili kod miševa i otkrili dramatična poboljšanja u zavisnosti od hrane.“
„Potpisi crevne mikrobiote i kod miševa i kod ljudi sugerišu moguće ne-korisne efekte bakterija koje pripadaju tipu Proteobacteria i potencijalne zaštitne efekte povećanja broja Actinobacteria i Bacillota protiv razvoja zavisnosti od hrane.“
Profesor Martin-Garsija kaže da nalazi pokazuju kako bakterije u crevima utiču na funkciju mozga i obrnuto: „Po prvi put smo pokazali direktnu interakciju između sastava creva i ekspresije gena u mozgu, otkrivajući kompleksno i multifaktorsko poreklo ovog važnog poremećaja ponašanja vezanog za gojaznost. Razumevanje interakcije između promena u ponašanju i bakterija u crevima predstavlja korak napred za buduće tretmane zavisnosti od hrane i srodnih poremećaja u ishrani.“
Ona je takođe opisala rad na istraživanju kako su mikroRNA (miRNA) – mali, jednolančani molekuli koji regulišu ekspresiju gena i doprinose skoro svakom ćelijskom procesu – uključeni u zavisnost od hrane. Promene u ekspresiji miRNA mogu biti ključne za razumevanje mehanizama koji leže u osnovi ovog poremećaja.
Istraživači su koristili tehniku pod nazivom Tough Decoy (TuD) da inhibiraju specifične miRNA u medijalnom prefrontalnom korteksu (mPFC) mozga miševa kako bi proizveli miševe podložne razvoju zavisnosti od hrane. mPFC je deo mozga uključen u samokontrolu i donošenje odluka. Upravo su ovi miševi korišćeni u gore opisanoj studiji – miševi zavisni od hrane.
Otkrili su da inhibicija miRNA-29c-3p podstiče postojanost odgovora i povećava ranjivost miševa da razviju zavisnost od hrane. Inhibiranje druge miRNA, miRNA-665-3p, promovisalo je kompulzivno ponašanje i ranjivost na zavisnost od hrane.
Profesor Maldonado je rekao: „Ove dve miRNK mogu delovati kao zaštitni faktori protiv zavisnosti od hrane. Ovo nam pomaže da razumemo neurobiologiju gubitka kontrole nad unosom hrane, koja igra ključnu ulogu u gojaznosti i srodnim poremećajima. Da bismo dalje razumeli ove mehanizme, sada istražujemo kako mikrobiota creva i ekspresija miRNA u mozgu interaguju kod miševa.“
Profesor Richard Roche, zamenik šefa Odseka za psihologiju na Univerzitetu Mainooth u Irskoj, predsednik je Komiteta za komunikaciju FENS-a i nije bio uključen u istraživanje. On je rekao: „Kompulzivna ishrana i zavisnost od hrane su sve veći problem širom sveta. Postoji mnogo faktora koji tome doprinose, posebno okruženje u kojem ljudi žive i dostupnost određenih vrsta hrane.
„Istraživanje profesora Martin-Garsije i njegovih kolega pokazuje kako različite vrste bakterija u crevima utiču na funkciju mozga i obrnuto kod ljudi i miševa. Ovo razumevanje otvara put ka razvoju potencijalnih novih tretmana za poremećaje u ishrani, i radujemo se što ćemo videti više istraživanja u ovoj oblasti.“