Alkohol ubije skoro tri miliona ljudi godišnje, saopštila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija, dodajući da je stopa smrtnosti, iako je poslednjih godina neznatno opala, ostala „neprihvatljivo visoka“.
U najnovijem izveštaju zdravstvene agencije Ujedinjenih nacija o alkoholu i zdravlju navodi se da alkohol izaziva skoro jednu od 20 smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, zbog vožnje u alkoholisanom stanju, nasilja i zlostavljanja izazvanog alkoholom, i mnoštva bolesti i poremećaja.
U izveštaju se navodi da je 2,6 miliona smrtnih slučajeva pripisano konzumaciji alkohola u 2019. – najnoviji dostupni statistički podaci – što čini 4,7 odsto svih smrtnih slučajeva širom sveta te godine.
Skoro tri četvrtine tih smrtnih slučajeva su muškarci, navodi se.
„Upotreba supstanci ozbiljno šteti zdravlju pojedinca, povećavajući rizik od hroničnih bolesti, stanja mentalnog zdravlja i tragično rezultira milionima smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti svake godine“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus.
On je istakao da je došlo do „nekog smanjenja konzumacije alkohola i povezane štete širom sveta od 2010. godine“.
„(Ali) zdravstveno i socijalno opterećenje usled upotrebe alkohola ostaje neprihvatljivo visoko“, nastavio je on, ističući da su mlađi ljudi neproporcionalno pogođeni.
Najveći procenat smrtnih slučajeva uzrokovanih alkoholom u 2019. godini – 13 posto – bio je među ljudima starosti od 20 do 39 godina, saopštila je SZO.
Pijenje je povezano sa nizom zdravstvenih stanja, uključujući cirozu jetre i neke vrste raka.
Od svih smrtnih slučajeva koje je izazvao 2019. godine, izveštaj je otkrio da je oko 1,6 miliona bilo od nezaraznih bolesti.
Od toga, 474.000 je bilo od kardiovaskularnih bolesti, 401.000 od raka i ogromnih 724.000 od povreda, uključujući saobraćajne nesreće i samopovređivanje.
Zloupotreba alkohola takođe čini ljude podložnijima zaraznim bolestima kao što su tuberkuloza, HIV i upala pluća, navodi se u izveštaju.
Procenjuje se da je 209 miliona ljudi živelo sa zavisnošću od alkohola 2019. — 3,7 odsto svetske populacije.
Ukupna potrošnja po glavi stanovnika širom sveta blago se smanjila na 5,5 litara alkohola u 2019. sa 5,7 litara devet godina ranije, navodi se u izveštaju.
Ali ukupna potrošnja alkohola je neravnomerno raspoređena širom sveta.
Više od polovine svetske populacije starije od 15 godina potpuno se apstinira.
Evropa je imala daleko najviši nivo pijenja po glavi stanovnika, sa 9,2 litra, a zatim Amerika sa 7,5 litara.
Najmanja potrošnja bila je u pretežno muslimanskim zemljama u severnoj Africi, na Bliskom istoku i u Aziji, navodi se u izveštaju.
Među ljudima koji su pili alkohol u 2019, izveštaj je utvrdio da su u proseku konzumirali 27 grama čistog alkohola dnevno.
To je otprilike ekvivalentno dve čaše vina, dve male boce piva ili dve čašice žestokog pića.
„Ovaj nivo i učestalost pijenja povezani su sa povećanim rizicima od brojnih zdravstvenih stanja i povezanog mortaliteta i invaliditeta“, upozorila je SZO.
U 2019., punih 38 procenata sadašnjih konzumenata priznalo je da su se upuštali u teška epizodna opijanja, što je definisano kao konzumiranje poslednjih 60 grama čistog alkohola u jednom ili više navrata u prethodnom mesecu.
Na globalnom nivou, 23,5 odsto mladih od 15 do 19 godina smatra se da trenutno piju.
To je skočilo na više od 45 odsto za ljude ove starosne grupe koji žive u Evropi, i na skoro 44 odsto u Americi.
SZO je rekla da je neophodno poboljšati pristup kvalitetnom lečenju poremećaja upotrebe supstanci.
U 2019., udeo ljudi koji su kontaktirali takve usluge lečenja kretao se od ispod jednog do 35 procenata u zemljama koje pružaju ove podatke.
„Stigma, diskriminacija i pogrešna shvatanja o efikasnosti lečenja doprinose ovim kritičnim prazninama u pružanju lečenja“, rekao je novinarima Vladimir Poznjak, šef odeljenja SZO za alkohol, droge i zavisnička ponašanja.
