Ako biste zamislili vrstu nesreće koja bi prouzrokovala da creva osobe eksplodiraju iz njenog tela, mogli biste zamisliti neku vrstu jezivog uboda nožem ili jezivu saobraćajnu nesreću. Verovatno nikada ne biste zamislili da će nešto tako uobičajeno i bezopasno kao što je kijanje izazvati ovu vrstu užasne povrede – ali upravo to se dogodilo jednom čoveku sa Floride ranije ovog meseca.
Čovek je nedavno imao operaciju abdomena i patio je od dehiscencije rane — gde njegov hirurški ožiljak nije zaceljivao kako treba. Dok je doručkovao, čovek je prvo kihnuo, a zatim počeo da kašlje. Primetio je bol i „mokar“ osećaj u donjem delu stomaka – samo da bi otkrio da mu je nekoliko petlji creva probilo kroz nezalečenu ranu.
Muškarac je hitno prebačen u bolnicu na hitnu operaciju gde su mu creva vraćena u stomak.
Kijanje je obično zaštitni mehanizam koji potencijalno štetne stvari – kao što su prašina, bakterije i virusi – drži dalje od našeg respiratornog sistema. Proces kontroliše takozvani „centar za kijanje“ u meduli mozga (koji upravlja autonomnim funkcijama, uključujući disanje). Aktivira se prisustvom iritansa u sluzokoži nosa i disajnih puteva, koji šalju impulse u centar.
Odgovor je zatvaranje očiju, grla i usta dok se mišići grudnog koša skupljaju – kompresiju pluća i izbacivanje vazduha iz vašeg respiratornog sistema. Ovo prisiljava sve što je izazvalo odgovor iz vašeg sistema impresivnom brzinom — do 15,9 m/s (56 km na sat) u nekim slučajevima.
Ali uprkos prednostima dobrog kihanja, ponekad može dovesti do većeg rizika od povreda nego što mnogi misle.
Na primer, nasilno kijanje može izazvati herniju pluća kroz međurebarne mišiće između rebara — obično na mestu slabosti. Ovo je obično rezultat morbidne gojaznosti, hronične opstruktivne bolesti pluća, dijabetesa ili pušenja.
Postoje i slučajevi da kijanje razdire delikatna tkiva pluća. Ovo se dešava kada vazduh sa visokim pritiskom duboko u plućima pobegne u prostor između grudnog koša i pluća, uzrokujući da ovaj vazduh sabije pluća na jednoj ili obe strane grudnog koša.
Pluća nisu jedina stvar koja može da pocepa. Postoje izveštaji o ljudima koji kidaju delikatnu sluznicu mozga zbog kihanja — što dovodi do subarahnoidalnog krvarenja (vrsta moždanog udara) koje može biti fatalno ako se ne dijagnostikuje i ne leči na vreme.
Čak i ako ne pocepate ovu delikatnu podlogu, kijanje i dalje može da utiče na mozak – uz izveštaje da ljudi pate od slabosti na jednoj strani tela ili poremećaja vida nakon kihanja.
Kijanje podiže krvni pritisak što može izazvati druge ozbiljne povrede krvnih sudova. Postoje slučajevi disekcije aorte usled kihanja, gde sila kihanja cepa slojeve aorte (glavne arterije koja nosi krv zasićenu kiseonikom po telu) i izaziva pucanje krvi između slojeva. Ako se ne leči, ima stopu smrtnosti od 50% u roku od 48 sati od pojave.
Iako je prilično uobičajeno povrediti leđa tokom kihanja, ovo nije jedina mišićno-skeletna povreda koja se može desiti. Postoje izveštaji o slučajevima kada su ljudi lomili kosti oko oka od kihanja. Ovaj tip preloma, koji se naziva fraktura izduvavanja, obično je uzrokovan traumom tupim predmetom – često od golfa, tenisa ili bejzbola do oka.
Male kosti uha mogu se slomiti nakon kihanja, što može uzrokovati gubitak sluha. Poznato je da se zubni implantati pomeraju u druge delove lica usled nasilnog kihanja.
Povećan pritisak izazvan kijanjem može dovesti do isticanja tečnosti iz tela, posebno urina iz bešike. Ovo se obično vidi kod ljudi sa slabim mišićima karličnog dna – obično uzrokovano trudnoćom, porođajem, gojaznošću, menopauzom i fizičkom traumom ili oštećenjem nerava.
S obzirom na sve potencijalne povrede koje kijanje može da izazove, možda mislite da je bolje da ih zadržite.
Ali čak ni to nije bezbedno. 2023. godine, Škotski muškarac je kijao tako što je zatvorio usta i držao nos. To je dovelo do toga da je pocepao dušnik. Zatvaranjem disajnih puteva, to je omogućilo da se pritisak koji stvara kijanje stvori unutar respiratornog sistema – koji ponekad može biti i do 20 puta veći od pritiska koji se normalno vidi u respiratornom sistemu. Ali ova energija mora negde da ode, pa je obično apsorbuju tkiva.
Drugi imaju slomljene kosti lica koje se drže u kijanju, oštetili su larinks (glasovnu kutiju) i pokidali tkiva u grudima koja štite pluća.
Srećom, postoji jedna povreda koju kijanje ne bi moglo da izazove. Da li vam je ikada rečeno da će, ako kijate otvorenih očiju, one iskočiti? Srećom, to je samo priča. To je zato što vaše oči drže na mestu mišići i nerv koji ih učvršćuje na mestu. Da ne spominjemo da disajni putevi u našem respiratornom sistemu nemaju veze sa vašim očnim jabučicama ili očnim dupljama.
Naše telo je dobro prilagođeno kijanju, tako da verovatno ne morate da brinete da li ćete zadobiti bilo kakve povrede jer se mnoge od ovih povreda dešavaju samo u veoma retkim okolnostima. Mada ako ste neko poput Done Grifits (koja ima najduži zabeleženi napad kihanja, koji traje 976 dana za čišćenje nosa) ili Ji Jang (koja ima najglasnije zabeleženo kijanje od 176 decibela, što je ekvivalent rakete koja leti), vi može biti pod većim rizikom od povrede.
