Semaglutid, lek koji je prvobitno razvijen za dijabetes tipa 2 i gojaznost, značajno poboljšava simptome kod muškaraca i žena sa uobičajenom vrstom srčane insuficijencije koja je imala malo terapijskih opcija.
Žene su imale veći gubitak težine i iste koristi od simptoma u poređenju sa muškarcima, prema istraživanju koje je predstavio dr Subodh Verma (St. Michael’s Hospital, Univerzitet u Torontu) na naučnim sesijama Američkog udruženja za dijabetes 2024. i objavljeno u časopisu Američkog koledža za kardiologiju (JACC).
Ova sekundarna analiza programa STEP-HFpEF (Efekat tretmana semaglutidom kod ljudi sa gojaznošću i HFpEF) otkriva da semaglutid pruža prednosti za muškarce i žene koji ne prate direktno gubitak težine, što sugeriše da lek može takođe imati nezavisne efekte na gubitak težine na kardiovaskularni sistem.
Studija (koja je uključivala dva ispitivanja) upoređivala je semaglutid sa placebom tokom 52 nedelje kod 1.145 učesnika, naglašavajući intrigantne polne razlike.
Analiza je imala za cilj da utvrdi da li se fenotipske karakteristike i efekti lečenja semaglutida razlikuju u zavisnosti od pola kod srčane insuficijencije (HF) povezane sa gojaznošću sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF). On je procenio uticaj pola na osnovne karakteristike bolesti i uporedio efekte semaglutida u odnosu na placebo na ključne krajnje tačke ispitivanja u programu STEP-HFpEF (koji se sastoji od STEP-HFpEF i STEP-HFpEF DM ispitivanja).
„Razumevanje polnih razlika u HFpEF-u povezanom sa gojaznošću je od velike važnosti. Gojaznost i visceralna adipoznost su ključni pokretači razvoja i progresije HFpEF-a, a to može biti još više pojačano kod žena, koje predstavljaju većinu ljudi sa ovom bolešću i nose težeg tereta simptoma i fizičkih ograničenja zbog HFpEF“, rekao je Mihail Kosiborod, MD, FACC, viši autor studije i kardiolog na Institutu za srce Svetog Luke u Srednjoj Americi u Kanzas Sitiju, Misuri.
„Naša studija baca svetlo na ove razlike i dosledne prednosti semaglutida za žene i muškarce.“
Glavni autor, dr Subodh Verma je prokomentarisao da je „ustanovljeno da žene koje žive sa gojaznošću i srčanom insuficijencijom sa očuvanom frakcijom izbacivanja takođe imaju veći BMI u poređenju sa muškarcima, i da su bile mnogo više simptomatske na početku.
„Žene su imale više sistemske upale i u poređenju sa prethodnim HfpEF studijama, žene sa HfpEF-om povezanim sa gojaznošću takođe su bile mlađe“, rekao je Verma.
Studija je analizirala efekte semaglutida 2,4 mg datog učesnicima jednom nedeljno u odnosu na placebo na dvostruke primarne i potvrdne sekundarne i istraživačke ishode prema polu u programu STEP-HFpEF. Ukupno 1.145 učesnika sa HFpEF-om povezanim sa gojaznošću je procenjeno tokom 52 nedelje, od kojih su 570 bile žene.
Semaglutid, u poređenju sa placebom, na sličan način je poboljšao simptome vezane za HF, fizička ograničenja, funkciju vežbanja i smanjio upalu i natriuretske peptide bez obzira na pol.
Semaglutidom posredovana poboljšanja simptoma i fizičkih ograničenja vezanih za HF bila su konzistentna i kod muških i kod ženskih učesnika u ključnim podgrupama, uključujući uzrast i BMI. Takođe je smanjio njihov sistolni krvni pritisak i obim struka.
Međutim, postojale su polne razlike u efektima lečenja u smislu smanjenja telesne težine semaglutidom. Učesnice su iskusile veći gubitak težine od muškaraca, sa prosečnom razlikom od -9,6% naspram -7,2%. Iako je došlo do značajnog smanjenja telesne težine kod oba pola, ono je bilo veće kod žena (statistički značajna interakcija).
Na početku, žene su imale veću ejekcionu frakciju leve komore, sa lošijim simptomima i fizičkim ograničenjima, i imale su više nivoe upale na početku, ali slične stope hipertenzije i upotrebe diuretika i manje atrijalne fibrilacije u poređenju sa muškarcima, uprkos njihovom većem BMI.
Istraživači primećuju da ovo može ukazivati na to da je više ženskih učesnika imalo tipičan fenotip gojaznosti HFpEF u poređenju sa muškarcima koji takođe mogu imati levu atrijalnu miopatiju HFpEF komplikovanu povećanjem BMI.
U pratećem uvodniku, Anuradha Lala, MD, kardiolog na Medicinskom fakultetu Mount Sinai i direktor istraživanja srčane insuficijencije za NHLBI mrežu kardiotorakalne hirurgije, rekao je da postoji potreba za daljim studijama kako bi se osvetlio mehanizam kojim ovaj lek pruža prednosti i kontinuiranu pažnju na polno specifične razlike u odgovorima na tretman.
