Kako saznati starost divlje životinje? Za neke australijske tobolčare, otkrili smo da se to može zaključiti po njihovim zubima.
U novom radu objavljenom u Archives of Oral Biologi, pokazujemo da prednji zubi kengura beleže njihovu starost na više različitih načina – i čak nam mogu reći da li je grlo muško ili žensko.
Saznavanje starosti divlje životinje može biti važno za veterinare, ekologe i čuvare prirode. Dobrobit divljih životinja i procena ukupnog zdravlja populacije zavise od poznavanja starosti životinja koje su uključene.
Pošto niko ne broji rođendane u žbunju, naučnici se često okreću zubima divljih životinja da bi utvrdili koliko su stari.
Većina australijskih torbara su članovi grupe koja se zove Diprotodontia. Ovo ime se odnosi na životinje koje imaju velike, ravne sekutiće u donjim vilicama.
Kenguri, valabiji, koale, vombati i oposumi su diprotodontski torbari. U našoj studiji, izmerili smo rast ovih sekutića kod kengura i medenih oposuma i otkrili da oni nikada ne prestaju da rastu.
Možemo koristiti ovaj kontinuirani rast da ostarimo tobolčare tačno koliko dugo su rasli u zubu.
Slično kao što drveće ima prstenove rasta, zubi imaju linije rasta. Ove linije se formiraju kako se različita tvrda tkiva koja čine zub (caklina, dentin i cement) dodaju tokom vremena.
Pogledali smo linije rasta na kengurovim sekutićima da vidimo da li i tamo postoji evidencija o starosti. Ispostavilo se da se godišnje linije rasta mogu naći u dva različita regiona ovih zuba.
Još jedan čudan način na koji možemo odrediti starost kengura je merenje kretanja njegovih kutnjaka.
Pošto jedenje trave može brzo istrošiti zube, kenguri imaju posebnu adaptaciju gde se njihovi molarni zubi vremenom pomeraju napred u vilicama. Stari, istrošeni zubi se guraju napred i ispadaju kako bi napravili mesta za nove, neistrošene zube koji mnogo bolje žvaću. Pomalo je kao pokretna traka zuba. Ovaj proces se nastavlja sve dok najstarijim kengurima ne ostane samo nekoliko zuba.
Naučnici su izmerili brzinu kojom se dešava molarna progresija i otkrili da ona tačno odgovara uzrastu. Zubi slona se kreću na veoma sličan način i ova tehnika takođe deluje na njihovo starenje.
Kao deo naše studije, pogledali smo da li postoje razlike u sekutićima između mužjaka i ženki kengura. Otkrili smo da sekutići koji pripadaju mužjacima kengura generalno rastu brže i mogu se istrošiti brže od sekutića ženki.
Ovakve informacije su važne za razumevanje ekologije životinja, jer ukazuju na to da se mužjaci i ženke drugačije hrane i hrane u divljini. Širom životinjskog carstva, zubi nam mogu reći izuzetnu količinu o ponašanju hranjenja, različitim dijetama i obrascima evolucije.
Danas postoje četiri vrste kengura. Najveća vrsta je crveni kengur, a najveći mužjaci narastu do oko 90 kilograma.
Pre hiljadama godina, Australija je imala divnu raznolikost džinovskih dugih i kratkih kengura. Neki od njih su verovatno trčali umesto da skaču i težili su oko 250 kilograma.
Naše nove metode će pomoći naučnicima da saznaju više o životima ovih izumrlih divova. Može biti veoma teško odrediti starost izumrle životinje iz fosila i utvrditi da li taj fosil potiče od mužjaka ili ženke – ali nadamo se da će naše nove metode doneti uvid iz sekutića.
