Pored ljudskih gubitaka, kao i ekonomske štete izazvane Putinovim ratom u Ukrajini, ruska agresija je povukla i ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju, postavši prekretnica koja će uticati na svet u budućnosti, navodi se u izveštaju prvog zamenika generalnog direktora MMF-a Gite Gopinat.
„Rat je bio prekretnica i za globalnu ekonomiju. On je povećao pritiske fragmentacije i povećao potrošnju za odbranu dok zemlje sprovode mere za jačanje svoje ekonomske i nacionalne bezbednosti“, rekla je Gopinat.
Ona je napomenula da takve mere pomažu zemljama da se prilagode novoj realnosti sukoba. Međutim, u poređenju sa decenijama ekonomske integracije vođene efikasnošću, ove mere će „verovatno učiniti globalnu ekonomiju podložnijom šokovima sa većim inflatornim pritiscima, smanjenim potencijalnim rastom proizvodnje i nesigurnim javnim finansijama“.
Ukrajina je pretrpela najveće posledice, naglašava Gopinat. Snažna globalna podrška i makroekonomska politika koju sprovode vlasti, uključujući Narodnu banku Ukrajine, pomogle su Ukrajini da izbegne duboku makroekonomsku nestabilnost koja često prati sukobe ovih razmera, i što je veoma značajno, sprečile su inflaciju da ne raste. Čak i tako, jasno je da je šteta nanesena ukrajinskoj ekonomiji ogromna, sa proizvodnjom otprilike 25 odsto ispod njenog predratnog nivoa i velikim delom kapitala uništenim u ratu.
„Potrebna je stalna pomoć. Konferencija o oporavku Ukrajine u Berlinu (11-12. jun) upravo je raspravljala o načinima na koje svet može da pomogne, a MMF će nastaviti da igra svoju ulogu“, primetila je Gopinat.
U međuvremenu, ruski rat u Ukrajini imao je posledice globalnih razmera, pre svega po Evropu i neposredne susede Ukrajine u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi.
Prvo, ovde se radi o inflaciji. Rat je bio veliki šok u snabdevanju CESEE i drugih evropskih zemalja koje su u velikoj meri zavisne od prirodnog gasa iz Rusije. Kada je gas prestao, cene energije su naglo porasle, što je podstaklo inflaciju i nanelo veliki udarac preduzećima i domaćinstvima. Poremećaji u ukrajinskom izvozu žitarica doprineli su inflaciji hrane i pogoršali štetu po potrošače.
Drugo, ekonomski rast je pogođen, posebno u pozadini pandemije COVID-19, kada je kupovna moć stanovništva smanjena, a rastuća inflacija primorala centralne banke da pooštre monetarnu politiku.
Treće, povećani su rashodi za odbranu, koji će verovatno nastaviti da rastu, uzimajući u obzir izazove nacionalnoj bezbednosti.
„Direktni troškovi koje je naneo ruski rat u Ukrajini su ogromni. Ali lako je potceniti talasne efekte koje sukob ima na geoekonomski pejzaž i globalnu ekonomiju. U stvari, rekao bih da je rat u Ukrajini bio prekretnica za globalnu ekonomsku fragmentaciju“, rekao je zvaničnik MMF-a.
MMF procenjuje da će aktivnost globalne ekonomije ove godine omogućiti rast do 3,2 odsto, uprkos svim postojećim izazovima. S tim u vezi, šefica Fonda Kristalina Georgieva je istakla da globalno okruženje ostaje izazovno, a geopolitičke tenzije povećavaju rizik od fragmentacije globalne ekonomije. Prema rečima generalnog direktora, globalna ekonomska aktivnost ostaje slaba po istorijskim standardima.
