Prelazak na menopauzu obeležen je progresivno većom gustinom estrogenskih receptora (ER) na moždanim ćelijama, što je mera koja ostaje povišena kod žena do sredine šezdesetih godina, prema novoj studiji snimanja mozga koju su vodili istraživači sa Veill Cornell Medicine. Pored otkrivanja novih dokaza o reakciji mozga na ovu veliku životnu promenu, studija je pionir u upotrebi pozitronske emisione tomografije (PET) kao alata za proučavanje aktivnosti estrogena u mozgu, što do sada nije bilo moguće pratiti.
U studiji, koja se pojavljuje 20. juna u Scientific Reports, istraživači su skenirali mozak 54 zdrave žene starosti 40–65 godina koristeći PET sa tragačem koji se vezuje za ER.
Ovi receptori se nalaze u više oblasti mozga, posebno kod žena, i posreduju u mnogim kognitivnim i bihevioralnim efektima ženskog polnog hormona estradiola, najmoćnijeg oblika estrogena. ER-PET skeniranje je korišćeno u prethodnim studijama žena sa rakom, ali nikada ranije u istraživanju mozga zdravih žena.
Skeniranje koje upoređuje žene u različitim fazama menopauze otkrilo je progresivno veću gustinu ER u nekoliko moždanih mreža regulisanih estrogenom u grupama u postmenopauzi i perimenopauzi u poređenju sa kontrolama u premenopauzi. Istraživači ovo tumače kao kompenzatorni odgovor na opadanje nivoa dostupnog estrogena – kako nivoi estrogena opadaju tokom tranzicije menopauze, ćelije eksprimiraju dodatne receptore da upijaju što je više estrogena moguće.
Analize istraživača su otkrile da je visoka gustina ER u nekim od ovih regiona povezana ne samo sa statusom menopauze, već i sa izveštajima pacijenata o kognitivnim simptomima i simptomima raspoloženja vezanim za menopauzu.
Rezultati sugerišu da ova tehnika može biti dragoceno sredstvo za proučavanje efekata menopauze i terapije estrogenom na mozak.
„Koristeći ovu metodu, uspeli smo po prvi put da izmerimo aktivnost hitne pomoći u mozgu i da identifikujemo potencijalne prediktore nekih od ovih uobičajenih simptoma menopauze“, rekla je vodeći autor studije dr Liza Moskoni, vanredni profesor neuronauke u neurologiji. i radiologije, i direktorka Inicijative za ženski mozak u Veill Cornell Medicine.
Centralna karakteristika menopauze je smanjenje proizvodnje estrogena u telu. To dovodi do raznih telesnih promena uključujući prestanak menstruacije, ali i do neuropsihijatrijskih efekata kao što su „magla u mozgu“, depresija i anksioznost.
Da bi razumeli detaljne molekularne mehanizme koji su u osnovi ovih moždanih simptoma povezanih sa estrogenom, istraživačima bi bila potrebna pouzdana, minimalno invazivna metoda za merenje aktivnosti estrogena u mozgu.
Nova studija je bila dokaz principa da PET slikanje sa specifičnim ER-vezujućim tragačem, nazvanim 18F-fluoroestradiol (FES), može zadovoljiti tu potrebu.
Istraživači su snimili 18 žena u premenopauzi, 18 u perimenopauzi i 18 žena u postmenopauzi starosti od 40 do 65 godina i zabeležili gustinu ER u različitim regionima mozga za koje se zna da su regulisani estrogenom.
Rezultati su pokazali značajno veću gustinu ER u mozgu žena u postmenopauzi u poređenju sa ženama u premenopauzi, sa srednjim nivoima kod žena u perimenopauzi. Mera zasnovana na gustini ER u četiri ključna regiona mozga, hipofizi, kaudatnom jezgru, posteriornom cingularnom korteksu i srednjem frontalnom korteksu, predviđa status postmenopauze naspram premenopauze sa 100% tačnošću.
Kod žena u postmenopauzi, veća gustina u kognitivnim regionima kao što su hipokampus i frontalni korteks bila je povezana sa nižim rezultatima na nekim kognitivnim testovima. U istoj grupi, veća gustina u različitim regionima mozga, uključujući talamus, bila je povezana sa simptomima raspoloženja kao što je depresija.
Istraživači planiraju da koriste ER-PET imidžing za proučavanje dugoročnih posledica promena nivoa estrogena u mozgu – uključujući uporno niske nivoe nakon menopauze i porast nivoa sa terapijom estrogenom.
„Nadamo se da ćemo saznati, na primer, da li se gustina ER menja sa terapijom estrogenom, i da li to dovodi do manjeg broja simptoma i boljeg učinka na kognitivnim testovima“, rekla je dr Moskoni, koja je i direktor programa za prevenciju Alchajmerove bolesti u Veill Cornell-u.
Otkriće da ER, umesto da brzo nestanu nakon menopauze, ostaju u izobilju u mozgu i do jedne decenije nakon menopauze, zajedno sa otkrićima da je povećana gustina ER primećena tokom perimenopauze, takođe nagoveštava da bi „prozor mogućnosti“ za terapiju estrogenom mogao biti veće od misli, rekla je ona.