Opijanje značajno povećava rizik od zavisnosti od alkohola. U studiji objavljenoj u Microbiome 17. juna, tim predvođen istraživačima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Konektikatu izvještava da valerinska kiselina, supstanca koju proizvode crijevne bakterije, smanjuje opijanje kod miševa. Njihovi nalazi otvaraju novi put u potrazi za tretmanima za zloupotrebu alkohola.
Opijanje je obrazac prekomerne konzumacije alkohola u kojem pojedinac konzumira veliku količinu alkohola u kratkom periodu, što obično dovodi do koncentracije alkohola u krvi od 0,08% ili više. Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, četiri ili pet pića tokom dva sata dovode alkohol u krvi do tog nivoa. Studije pokazuju da svaki troje mladih Evropljana i Severnoamerikanaca redovno opija, što ih dovodi u povećan rizik od razvoja poremećaja upotrebe alkohola i drugih neuropsihijatrijskih poremećaja kasnije u životu.
Uprkos širokoj rasprostranjenosti i štetnim posledicama zloupotrebe alkohola, efikasni farmakološki tretmani su ograničeni. Trenutno su dostupna samo tri leka odobrena od strane FDA za lečenje poremećaja upotrebe alkohola i oni nisu posebno efikasni za većinu ljudi.
Naučnik za mikrobiome sa Medicinske škole UConn Janđiao Džou bio je zaintrigiran nalazima koji su pokazali da pojedinci koji piju često imaju različite obrasce mikroorganizama u crevima od ljudi koji ne piju previše. Njihovi crevni mikroorganizmi, koji se nazivaju crevni mikrobiom, takođe su imali tendenciju da proizvode različitu mešavinu kratkolančanih masnih kiselina (SCFA). SCFA proizvodi mikrobiom creva tokom fermentacije nesvarenih dijetetskih vlakana i proteina. Činilo se mogućim da mešavina SCFA koju proizvode crevni organizmi može uticati na obrasce pijenja.
Da bi istražile potencijalnu vezu između SCFA-a i prekomernog opijanja, Džou i njene kolege su koristile četvorodnevni model miša „pijanja u mraku“. Ovaj model oponaša pijanstvo kod ljudi. Miševi su dobijali različite vrste SCFA sa svojom hranom tokom 10 dana.
Zatim je miševima dozvoljeno da piju alkohol (20% etanola pomešan sa vodom, miševi ne dobijaju koktele) noću neko vreme tokom četiri noći. Miševi hranjeni valerinskom kiselinom, ali ne i druge vrste SCFA, pili su 40% manje alkohola i imali su nivoe alkohola u krvi 53% niže od ostalih miševa. Ovi miševi su takođe pokazali smanjeno ponašanje povezano sa anksioznošću.
„Nalaz da valerijanska kiselina smanjuje konzumaciju alkohola je iznenađujući“, kaže Sureš Bokolija, postdoktor u laboratoriji Džou. „Valerinska kiselina je niska u koncentraciji u crevima u poređenju sa drugim uobičajenim SCFA kao što su butirat i acetat.“
Kada je tim dalje istražio kako valerinska kiselina smanjuje pijenje, otkrili su da miševi kojima je dodata valerinska kiselina imaju povećan nivo GABA, hemikalije poznate po svom umirujućem efektu, u amigdali, regionu mozga koji je povezan sa raspoloženjem i ponašanjem koje izaziva zavisnost. Takođe su otkrili da su geni uključeni u proizvodnju energije i antiinflamatorne aktivnosti aktivniji, a geni povezani sa depresijom manje aktivni.
„Vjerovatno je više mehanizama u igri u tome kako valerat smanjuje pijenje“, kaže Zhou. „Ali uticaj ovog mikrobnog metabolita na epigenetiku mozga može biti prilično moćan u regulisanju ponašanja pri konzumiranju alkohola.“
Laboratorija Zhou radila je u bliskoj saradnji sa Jonom Covaultom iz Centra za istraživanje alkohola u UConn-u, Jasonom Bubierom iz laboratorije Jackson i Jessicom Barson sa Univerziteta Drekel. Istraživači sada testiraju ovaj pristup na drugim modelima miševa koji su bliže zavisnosti od alkohola kako bi videli da li valerijanska kiselina može efikasno da leči zavisnost od alkohola kod ljudi.
Više informacija: Suresh C. Bokoliia et al, Kratkolančani valerat masnih kiselina smanjuje dobrovoljni unos alkohola kod mužjaka miševa, Microbiome (2024). DOI: 10.1186/s40168-024-01829-6
Istražite dalje
