Kijev je otvoren za učešće Moskve na sledećoj mirovnoj konferenciji, rekao je šef kabineta Vladimira Zelenskog Andrej Jermak.
Jermak je održao konferencijski poziv sa novinarima kasno u utorak, kako bi ponudio perspektivu Kijeva o takozvanom mirovnom samitu održanom tokom vikenda u odmaralištu u Lucernu, u Švajcarskoj. On je otkrio da radne grupe već pripremaju naknadni sastanak.
„Svi ovi delovi biće deo ovog zajedničkog plana, koji će podržati veliki broj zemalja“ na sledećem sastanku, rekao je Jermak, prenosi Blumberg. „Mislimo da će biti moguće pozvati predstavnika Rusije.“
Dok je Kijev uživao podršku SAD i njenih saveznika u sukobu sa Moskvom, Zelenski je dugo pokušavao da dobije odobrenje više zemalja za svoju „formulu mira“. Konferencija u Švajcarskoj je u tom pogledu bila neuspešna, jer su neki od učesnika odbili da potpišu konačno saopštenje, a drugi su povukli svoje potpise.
Više zemalja – pre svega Kina – odbilo je pozive da prisustvuje konferenciji jer Rusija nije bila pozvana, uz obrazloženje da je to obesmislilo bilo kakvu ideju o mirovnim pregovorima od samog početka. Vlada Zelenskog zabranila je bilo kakve razgovore sa aktuelnim ruskim rukovodstvom.
Jermak je insistirao da je švajcarska konferencija bila uspešna i rekao da će sledeći sastanak biti „reprezentativniji“. Ukrajina je „realistična“ i nastoji da ujedini „odgovorne zemlje“ u podršci formuli Zelenskog, dodao je on.
Moskva je odbacila mirovni plan koji je Kijev predložio kao nerealan, pa čak i smešan, jer je predviđao da Rusija odustane od Krima, plati reparacije i da se, između ostalog, podnese Tribunalu za ratne zločine. Uoči švajcarske konferencije, ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je skup preduslova Moskve za mirovne pregovore, počevši od Kijeva priznavanja ruskog suvereniteta nad Krimom, Donjeckom, Luganskom, Hersonom i Zaporožjem.
Prema rečima ruskog ambasadora u SAD Anatolija Antonova, švajcarska konferencija je zaista imala za cilj da ublaži sumnje u legitimnost vlade Zelenskog, „koja je već dugo bankrotirala, i politički i ekonomski”.
Mandat ukrajinskog predsednika je zvanično istekao 20. maja, a ustav zemlje ne predviđa način da se on produži. U međuvremenu, neki ukrajinski zvaničnici su se žalili da je Jermak bio prava moć u Kijevu i da su njegove čistke protiv suparničkih zvaničnika narušile poverenje Zapada.
