U novom istraživačkom radu objavljenom u Advances in Nutrition, dr Miaobing (Jazzmin) Zheng, sa Instituta za fizičku aktivnost i ishranu Univerziteta Deakin (IPAN), istražio je kako rana ishrana može uticati na doživotno zdravlje bebe, posebno na njihov indeks telesne mase (BMI).
„Sve veći broj dokaza potvrđuje da dojenje igra korisnu ulogu u smanjenju rizika od gojaznosti, ali trajni uticaj dojenja na dugoročne promene BMI ostaje nejasan“, kaže dr Dženg.
Dr Dženg je analizirala postojeća istraživanja o dojenju u odnosu na hranjenje adaptiranim mlekom, trajanje dojenja i putanje BMI da bi razumela trajni uticaj dojenja na razvoj BMI tokom životnog veka.
Nalazi potvrđuju dobro poznatu vezu između beba koje se doje i nižeg BMI, što ukazuje da izloženost dojenju u detinjstvu i ranom detinjstvu ima pozitivne efekte kasnije u životu.
„Naše [prethodno] istraživanje je pokazalo da je brzo dobijanje na težini tokom detinjstva snažan faktor rizika za kasniju gojaznost. Manja je verovatnoća da će deca koja su dojena doživeti brzo dobijanje na težini u poređenju sa decom hranjenom formulom tokom detinjstva, a zauzvrat niži rizik od gojaznosti tokom života. “
Studija je takođe istraživala uticaj trajanja dojenja.
„Kada su bebe duže dojene, to naglašava potencijalne korisne efekte, čime se predstavlja jaču zaštitu od gojaznosti.
„Pored toga, manje je verovatno da će bebe koje su duže dojene biti uvedene u čvrstu hranu pre četiri meseca života, što je potencijalni faktor rizika za gojaznost“, kaže dr Dženg.
Majčino mleko takođe ima niži sadržaj proteina od formule za bebe i uključuje posebne bioaktivne elemente koji mogu pomoći u zaštiti od gojaznosti.
Prethodno istraživanje dr Dženga pokazalo je da je konzumiranje previše proteina u detinjstvu povezano sa većim rizikom od gojaznosti kasnije u životu.
Druga istraživanja su takođe pokazala da majčino mleko sadrži hormone koji regulišu apetit, kao što je grehlin. Kao rezultat toga, dojena beba imaju bolju regulaciju apetita i manji rizik od prekomernog unosa energije i povećanja telesne težine.
Prethodno istraživanje je takođe pokazalo da deca koja su dojena obično imaju bolji izbor hrane, što takođe može pomoći u smanjenju rizika od gojaznosti.
„Naš rad doprinosi daljim čvrstim longitudinalnim dokazima iz kohortnih studija kako bi se podržale smernice za hranjenje odojčadi, inicijative javnog zdravlja i intervencije za promovisanje i podršku dužeg trajanja isključivog ili bilo kakvog dojenja“, kaže dr Dženg.
„Trebalo bi preduzeti buduća istraživanja kako bi se istražile potencijalne strategije za promovisanje stope dojenja i nastavak na nivou pojedinca, zajednice i politike.
Savet „dojka je najbolja“ može dovesti do osećanja stida ili krivice kod roditelja koji ne mogu ili ne planiraju da doje.
Oko 80% roditelja u Australiji uvodi formulu u prvoj godini života.
Dr Dženg kaže, iako je dojenje preporučeni pristup za hranjenje odojčadi, važno je napomenuti da je svako dojenje korisno i za bebu i za mamu.
Ako dojenje nije moguće, treba obezbediti alternativnu komercijalnu formulu za odojčad dok beba ne napuni 12 meseci.
Osim toga, postoji nekoliko stvari koje roditelji koji koriste formulu mogu učiniti kako bi promovisali optimalan rast svoje bebe.
