Istraživanje pokazuje blisku vezu između poremećaja spavanja u detinjstvu i razvoja simptoma ADHD-a u predadolescenciji. Studija, nedavno objavljena u European Journal of Pediatrics, predstavlja važan napredak u razumevanju uzroka ADHD-a, neurorazvojnog poremećaja koji pogađa oko 7,5% dece.
Studiju je vodila Llucia Gonzalez-Safont, istraživač u oblasti epidemiologije i javnog zdravlja (CIBERESP) sa Fakulteta za medicinske sestre i podijatriju na Univerzitetu u Valensiji i gostujući predavač na Universitat Jaume I u Kasteljonu, Španija.
Istraživačko osoblje, koje takođe uključuje istraživačicu Marisu Rebagliato, iz Predepartmentalne jedinice za medicinu UJI, radilo je sa 1.244 dečaka i devojčica iz Gipuzkoe, Sabadela i Valensije, tačnije, sa kohortama koje učestvuju u INMA projektu. S jedne strane, procenjivali su poremećaje spavanja u dobi od 8 ili 9 godina koristeći Kontrolnu listu ponašanja dece (CBCL) za uzrast od 6 do 18 godina, a sa druge, ispitivali su manifestacije ADHD-a koristeći Connersovu skalu za procenu roditelja (CPRS-R). :S).
Spavanje je složeno fiziološko stanje, delimično odgovorno za fizičke i mentalne performanse i razvoj i zdravo održavanje procesa učenja, deklarativnog i proceduralnog pamćenja, generalizacije znanja i obrade emocija. Poremećaji koji ga pogađaju imaju neposredne i dalekosežne posledice.
Rezultati rada istraživača CIBER-a se dodaju ovom dokazu, što omogućava povezivanje problema sa spavanjem u detinjstvu sa razvojem simptoma ADHD-a kada su stariji. Zaključci studije mogli bi biti korisni za sprovođenje politika i akcija koje promovišu prave uslove za razvoj zdravih navika spavanja tokom detinjstva.
Nekoliko studija je ranije pokazalo da su poremećaji spavanja i ADHD uobičajeni tokom detinjstva, sa prevalencijom od 20% za poremećaje spavanja i 3–7,5% za ADHD. Poremećaji spavanja su češći kod dece sa ADHD-om i pogađaju između 25% i 73,3% njih.
U tom kontekstu, rad istraživača CIBER-a je uspostavio snažnu vezu između poremećaja spavanja u dobi od 8 i 9 godina i razvoja simptoma ADHD-a u dobi od 10 do 11 godina. Veza između poremećaja spavanja i simptoma ADHD-a je održana. nakon isključivanja iz početne analize dece koja su pokazivala prethodne kliničke probleme (na primer, one rođene male za svoju gestaciono doba, prevremeno rođene bebe i one koje su imale simptome kompatibilne sa dijagnozom ADHD-a bilo pre i istovremeno sa pojavom sna poremećaji).
Ovo naglašava snagu veze između poremećaja spavanja i ADHD-a.
Dr Gonzalez je naglasio: „Ovi nalazi se moraju tumačiti sa oprezom. Iako neće sva deca sa poremećajima spavanja razviti simptome ADHD-a, njihovo otkrivanje u ranoj fazi, uz upitnike koji se lako primenjuju na pedijatrijskim konsultacijama, moglo bi doprineti prevenciji ili ublažavanje budućih simptoma problema u ponašanju kao što je ADHD, stoga bi bilo korisno uključiti ovu vrstu alata za skrining u programe primarne zaštite, kao što je Program zdravlja dece.
Rezultati studije predstavljeni su i na Kongresu Španskog društva za epidemiologiju, gde su njeni autori dobili priznanje za jednu od najboljih komunikacija osoblja CIBERESP-a.