Dovoljan, kvalitetan san je važan za dobrobit pasa. Tokom poremećenog disanja u snu, protok vazduha je ometan, a telo ne dobija dovoljno kiseonika.
Studija sprovedena na Univerzitetu u Helsinkiju otkrila je da je apneja u snu češća kod brahikefalnih pasa ili pasa čije su njuške i lobanje skraćene i spljoštene, nego među psima sa dužim njuškama. Prvi takođe hrču više od drugih.
Međutim, apneja u snu ne utiče samo na brahicefalične pse. Umesto toga, primećeno je i kod pasa duge njuške u studiji. Pored brahicefalije, faktori koji predisponiraju na apneju u snu uključuju višak težine, kao i umerene ili teške simptome povezane sa sindromom brahicefaličnog opstruktivnog disajnih puteva (BOAS).
Studija je pokazala da ogrlica za apneju za vrijeme spavanja koja se nosi kod kuće omogućava pouzdano i lako otkrivanje apneje u snu kod pasa. Uređaj, postavljen oko vrata psa za merenje disanja tokom spavanja, nošen je u studiji jednu noć.
Ranije je istraživanje pseće apneje u snu bilo moguće samo u laboratoriji. Ogrlica korišćena u studiji još uvek nije u opštoj upotrebi.
„Na osnovu simptoma koje je primetio vlasnik, može se posumnjati na apneju u snu i pre pregleda kragne. Simptomi koji mogu ukazivati na poremećaj disanja u snu uključuju atipične položaje spavanja, respiratorne pauze tokom spavanja i noćni nemir. Međutim, samo hrkanje ne mora da znači da pas ima apneju u snu“, kaže Iida Niinikoski, licencirani veterinar.
Pored toga, studija je pokazala da se među engleskim buldozima javlja inflamatorno stanje niskog stepena, slično onom uočenom kod apneje u snu. Kod ljudi čak i tako blago zapaljenje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, između ostalih poremećaja.
Prema Niinikoskom, otkrivanje apneje za vrijeme spavanja kod pasa je važno, jer uzrokuje ponavljajuće poremećaje i fragmentaciju sna, što smanjuje kvalitet sna. Takođe je poznato da je teška, nelečena apneja u snu kod ljudi povezana sa značajnim zdravstvenim rizicima, kao što je prerana smrtnost.
„Trebalo bi da kontaktirate veterinara ako sumnjate da vaš pas ima apneju za vreme spavanja. Simptomi se mogu lečiti nizom hirurških i farmakoloških metoda. Pošto gojaznost predisponira sve pse na poremećaj disanja u snu, važno je izbegavanje debljanja. Važno je napomenuti da bi se pojava ovog ozbiljnog problema mogla smanjiti selektivnim uzgojem brahikefalnih pasa kako bi imali duže njuške“, kaže Niinikoski.
Iida Niinikoski, LVM, odbranila je doktorsku tezu pod nazivom „Poremećaj disanja u snu i inflamatorni odgovor kod pasa“ 15. juna 2024. godine na Fakultetu veterinarske medicine Univerziteta u Helsinkiju.
