Multidisciplinarni tim naučnika iz nekoliko institucija u Japanu, radeći sa kolegama u Američkom muzeju prirodne istorije, pronašao je dokaze da su neke vrste mrava koje su živele tokom perioda krede imale čulne organe za komunikaciju slične onima koje koriste mnoge savremene vrste mrava.
U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Napredak nauke, grupa je razvila novu tehniku snimanja kako bi omogućila detaljno proučavanje mikrostruktura ugrađenih u drevni ćilibar kako bi saznali više o mravima od pre miliona godina.
Prethodne studije mrava ugrađenih u ćilibar od pre miliona godina pokazale su da su komunicirali da bi preživeli – njihova blizina i pozicioniranje unutar uzoraka ćilibara sugeriše da su nekako komunicirali, ali pošto ćilibar izaziva raspršivanje svetlosti, nemoguće je koristiti konvencionalnu mikroskopsku tehnologiju da ih bolje pogledam.
U ovoj novoj studiji, istraživački tim je prevazišao ovaj problem tako što je razvio novu tehnologiju snimanja pod nazivom „rotirajuća konfokalna laserska skenirajuća mikroskopija“. Nažalost, proces je destruktivan i uključuje pucanje ćilibara i odsecanje delova uzorka koji se proučava – u ovom slučaju, antene i glave mrava. Svaki od komada uzorka je zatim rotiran dok je skeniran.
Koristeći novu tehniku, istraživači su proučavali mrave ugrađene u ćilibar od pre otprilike 100 miliona godina. Uspeli su da dobiju izbliza pogled na ono za šta su sumnjali da je antenalna sensila — organe koje savremeni mravi koriste da „namirišu“ feromone koje oslobađaju drugi mravi.
Istraživači su zatim uporedili slike sa sličnim slikama modernih mrava. Otkrili su da su skoro identični i da se nalaze na istim mestima na telima i drevnih i savremenih mrava.
Prethodna istraživanja su pokazala da savremeni mravi koriste feromone za komunikaciju kao način za organizovanje lova, za odbranu, pa čak i za reprodukciju. Pošto su organi na drevnim mravima bili toliko slični, istraživači sugerišu da je verovatno da su ih koristili u iste svrhe.
