Studija Univerziteta u Geteborgu ispitivala je slabo proučavanu grupu u kontekstu sluha: Osobe preko 90 godina. Kada su u pitanju godine i problemi sa sluhom, često govorimo o mlađim starijima (65–79 godina) i starijim osobama (80 i više). U fokusu su retko oni koji imaju 90 i više godina; starosna grupa koja brzo raste.
Sadašnja studija je koristila standardizovane metode merenja slušnog testa, koje se retko koriste u starijim od 90-ih godina. Testovi su sprovedeni u domu svakog učesnika, što je bio preduslov za sprovođenje studije. Studija je objavljena u Međunarodnom časopisu za audioologiju.
Moć studije nije u njenoj veličini – broj učesnika je bio ograničen na 91 osobu – već u činjenici da je studija bila sistematski dostupna; da nisu isključeni teško bolesni i osobe u rezidencijalnim ustanovama, kao i da su metode ispitivanja iste kao i kod drugih starosnih grupa.
Pokretačka snaga studije je Asa Vinzell Juhlin, dr. student Sahlgrenska akademije na Univerzitetu u Geteborgu i audiolog u Centru za negu sluha u Geteborgu.
„U starosnoj grupi 90+, zdravlje sluha je izuzetno važno i za fizičko i za mentalno zdravlje. Gubitak sluha može dovesti do povećane izolacije, depresije, demencije i povećanog rizika od pada. Istovremeno, ova grupa je u osnovi neistražena u smislu sposobnost sluha gde se koriste standardizovani testovi“, napominje ona.
Niko u ispitivanoj grupi nije imao normalan sluh; 80% je imalo gubitak sluha do stepena koji je ukazivao na potrebu za slušnim aparatima ili drugom intervencijom; a 30% je imalo začepljenje ušnog voska u jednom ili oba uha. Progresivno začepljenje ušnog voska može dodatno oštetiti sluh i takođe uzrokovati probleme pri korišćenju slušnih pomagala.
„Oni od 80 i više godina često imaju potpuno drugačiju kognitivnu funkciju i manji komorbiditet. Oni stariji od 90 godina, s druge strane, često su u rezidencijalnoj nezi, nisu uvek testirani ili dijagnostikovani za gubitak sluha, često imaju poteškoća u rukovanju slušnim aparatima i ne dobijaju veliku podršku“, kaže Asa Vincel Juhlin.
Interesantan aspekt rezultata je da je polna razlika koja postoji među mlađim starijim osobama, gde je sluh više oštećen kod muškaraca nego kod žena, mnogo manje izražena u starijim od 90-ih godina.
„Moramo da se bolje fokusiramo na sluh za veoma starije, da koristimo slušne aparate tamo gde je to moguće, ali i da radimo više sa akustičnim okruženjem“, kaže Asa Vincel Juhlin.
Podaci u studiji su dobijeni iz studija H70 u Geteborgu. Konačna veličina uzorka studije sluha bila je manja nego što je prvobitno planirano zbog pandemije COVID-19. Međutim, preduzete su mere za optimizaciju reprezentativnosti uzorka studije.
