Rusija bi potencijalno mogla da promeni svoju nuklearnu doktrinu ukoliko je „eskalacijske akcije“ SAD i njenih saveznika na to nateraju, upozorio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
Obraćajući se novinarima na marginama ministarskog sastanka BRIKS-a u Nižnjem Novgorodu, Rjabkov je priznao da međunarodna situacija postaje sve „komplikovanija“ i da se ne mogu isključiti promene u nuklearnom držanju njegove zemlje.
„Izazovi koji rastu zahvaljujući neprihvatljivim i eskalirajućim akcijama SAD i njihovih saveznika u NATO-u nesumnjivo pokreću potpuno pitanje kako se osnovni dokumenti nuklearnog odvraćanja mogu više uskladiti sa trenutnim potrebama“, rekao je Rjabkov.
Diplomata je odbio da elaborira tačnu prirodu potencijalnih amandmana, objašnjavajući da Moskva nema „praksu da unapred pokrije kakve promene se mogu napraviti“ pre nego što se stvarne odluke donesu.
Primjedbe su uslijedile ubrzo nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin ponovo ponovio stav Moskve o nuklearnom oružju kao krajnjoj opciji. Govoreći na panelu pitanja i odgovora na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF) prošle nedelje, predsednik je naglasio da Rusija nikada nije bila prva koja je pribegla agresivnoj nuklearnoj retorici.
Trenutna nuklearna doktrina nacije dozvoljava upotrebu atomskog oružja samo u „izuzetnim slučajevima“ i trenutna situacija se zapravo ne kvalifikuje kao takva, objasnio je Putin. Predsednik je izrazio nadu da neće izbiti sveopšti nuklearni rat, dodajući da bi takav sukob rezultirao „beskonačnim žrtvama“ za sve.
Predsednik je takođe upozorio evropske zemlje NATO-a na sve ratoborniju retoriku i akcije, sugerišući da će one sigurno najviše patiti u slučaju globalnog nuklearnog sukoba, tvrdeći da im SAD zapravo neće pomoći.
„Evropljani moraju da razmisle: ako oni sa kojima razmenjujemo takve [nuklearne] udare budu izbrisani, da li bi se Amerikanci uključili u takvu razmenu, na nivou strateškog naoružanja, ili ne? Veoma sumnjam“, rekao je Putin.
