Promene u razmišljanju i pamćenju kako ljudi stare mogu nastati iz raznih razloga. Ove promene nisu uvek razlog za zabrinutost. Ali kada počnu da ometaju svakodnevni život, to može ukazivati na prve znake demencije.
Drugi termin koji se može pojaviti kada se govori o demenciji je Alchajmerova bolest, ili skraćeno Alchajmerova bolest.
Pa u čemu je razlika?
Demencija je krovni termin koji se koristi za opisivanje niza sindroma koji rezultiraju promenama u pamćenju, razmišljanju i/ili ponašanju usled degeneracije u mozgu.
Da bi se ispunili kriterijumi za demenciju, ove promene moraju biti dovoljno izražene da ometaju uobičajene aktivnosti i prisutne u najmanje dva različita aspekta razmišljanja ili pamćenja.
Na primer, neko može imati problema da se seti da plati račune i izgubi se u prethodno poznatim oblastima.
Manje je poznato da se demencija može javiti i kod dece. Ovo je zbog progresivnog oštećenja mozga povezanog sa više od 100 retkih genetskih poremećaja. Ovo može dovesti do sličnih kognitivnih promena kao što se vide kod odraslih.
Alchajmerova bolest je najčešći tip demencije, koji čini oko 60-80% slučajeva.
Stoga nije iznenađujuće da mnogi ljudi koriste termine demencija i Alchajmerova bolest naizmenično.
Promene u pamćenju su najčešći znak Alchajmerove bolesti i to je ono što javnost najčešće povezuje sa njom. Na primer, neko sa Alchajmerom može imati problema da se seti nedavnih događaja ili da prati koji je dan ili mesec.
Još uvek nije poznato tačno šta uzrokuje Alchajmerovu bolest. Međutim, poznato je da je to povezano sa nagomilavanjem u mozgu dve vrste proteina zvanih amiloid-β i tau.
Dok svi imaju nešto amiloida-β, kada se previše nakupi u mozgu, on se skuplja, formirajući plakove u prostorima između ćelija. Ovi plakovi uzrokuju oštećenje (zapaljenje) okolnih moždanih ćelija i dovode do poremećaja u tau proteinu.
Tau čini deo strukture moždanih ćelija, ali kod Alchajmerove bolesti tau proteini postaju „zamršeni“. Ovo je toksično za ćelije, što dovodi do njihove smrti. Zatim se smatra da dolazi do povratne sprege, koja pokreće proizvodnju više amiloida-β i više abnormalnog taua, nastavljajući oštećenje moždanih ćelija.
Alchajmerova bolest se takođe može javiti sa drugim oblicima demencije, kao što je vaskularna demencija. Ova kombinacija je najčešći primer mešovite demencije.
Drugi najčešći tip demencije je vaskularna demencija. Ovo je rezultat poremećenog dotoka krvi u mozak.
Pošto se promene u protoku krvi mogu javiti u celom mozgu, znaci vaskularne demencije mogu biti raznovrsniji od promena u pamćenju koje se obično vide kod Alchajmerove bolesti.
Na primer, vaskularna demencija se može manifestovati kao opšta konfuzija, usporeno razmišljanje ili poteškoće u organizovanju misli i akcija.
Rizik od vaskularne demencije je veći ako osoba ima srčano oboljenje ili visok krvni pritisak.
Neki ljudi možda ne shvataju da demencija takođe može uticati na ponašanje i/ili jezik. Ovo se vidi u različitim oblicima frontotemporalne demencije.
Varijanta ponašanja frontotemporalne demencije je drugi najčešći oblik (posle Alchajmerove bolesti) demencije mlađeg početka (demencija kod osoba mlađih od 65 godina).
Ljudi koji žive sa ovim mogu imati poteškoća u tumačenju i adekvatnom reagovanju na društvene situacije. Na primer, mogu da daju neuobičajeno grube ili uvredljive komentare ili da upadnu u lični prostor ljudi.
Semantička demencija je takođe vrsta frontotemporalne demencije i dovodi do poteškoća u razumevanju značenja reči i imenovanju svakodnevnih predmeta.
Demencija sa Levijevim telima je rezultat disregulacije različite vrste proteina poznatog kao α-sinuklein. Ovo se često vidi kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću.
Dakle, ljudi sa ovom vrstom demencije mogu imati promenjeno kretanje, kao što je pognuto držanje, promene u hodu i promene u rukopisu. Ostali simptomi uključuju promene u budnosti, vizuelne halucinacije i značajan poremećaj sna.
Ako neko ili neko blizak toj osobi bude zabrinut, prvo što treba da uradi je da razgovara sa svojim lekarom opšte prakse. Lekar verovatno postavi neka pitanja o medicinskoj istoriji i promenama koje su primećene.
Ponekad možda neće biti jasno da li neko ima demenciju kada prvi put razgovara sa svojim lekarom. Lekar može predložiti da se prati promene ili će uputiti specijalisti na dalje testove.
Ne postoji jedinstveni test koji bi jasno pokazao da li neko ima demenciju ili vrstu demencije. Dijagnoza se postavlja nakon višestrukih testova, uključujući skeniranje mozga, testove pamćenja i razmišljanja i razmatranja kako ove promene utiču na svakodnevni život.
Neznanje šta se dešava može biti izazovno vreme, pa je važno da se razgovara sa nekim o tome kako se oseća ili da se obrate službama za podršku.
Kao i različite oblike demencije, svako doživljava demenciju na različite načine. Na primer, brzina napredovanja demencije uveliko varira od osobe do osobe. Neki ljudi će nastaviti da žive dobro sa demencijom neko vreme, dok drugi mogu brže da opadaju.
Još uvek postoji značajna stigma oko demencije. Dakle, učenjem više o različitim vrstama demencije i razumevanjem razlika u tome kako demencija napreduje, svi mogu da učine svoj deo u stvaranju zajednice koja je više pogodna za demenciju.
