Brazil i Meksiko bi mogli biti pogođeni mnogo većim širenjem denga groznice u godinama koje dolaze, pokazalo je novo istraživanje Medicinskog fakulteta Temerti Univerziteta u Torontu.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Communications, koristilo je modele geoprostornog mašinskog učenja za mapiranje budućeg širenja denga groznice u dve zemlje do 2039. koristeći podatke koji se odnose na regionalne faktore životne sredine, kao i istorijske podatke o mobilnosti ljudske populacije.
Model je predvideo da će procenat opština pogođenih dengaom porasti sa 76 na 97 odsto u Brazilu i sa 55 na 91 odsto u Meksiku, što studija primećuje da je „opsežnija i brza ekspanzija“ nego što se ranije mislilo.
„COVID-19 je doveo nove zarazne bolesti u prvi plan javne rasprave. Pandemija je podsetnik na duboku štetu koje zarazne bolesti u nastajanju nanose zdravstvenim sistemima“, kaže prvi autor studije Vinjas Hariš, MD/Ph.D. student u Temertiju, saradnik za postdiplomske studije na Vektor institutu za veštačku inteligenciju i klinički službenik u Uniti Health Toronto.
Denga je virusna infekcija koju komarci prenose na ljude i koja pogađa 100 do 400 miliona ljudi svake godine u tropskim i suptropskim klimama.
Dok neki ljudi doživljavaju blage simptome, kod drugih denga može dovesti do mnogo ozbiljnijih ishoda poput hospitalizacije ili smrti. Ne postoji poseban tretman za dengu, kaže Svetska zdravstvena organizacija, a došlo je do globalnog porasta slučajeva 2023. godine, što je dovelo do međunarodne zabrinutosti zbog porasta broja.
Za studiju, istraživači — među kojima su bili profesor Kamran Kan i vanredni profesor Isaac Bogoch sa Temertijevog odeljenja za medicinu — razvili su i potvrdili svoje modele posmatrajući više od 8.000 opština u Brazilu i Meksiku tokom 25 godina. Takođe su integrisali uvide iz istorijskih zapisa o epidemijama, projekcije klimatskih promena i evolucionu istoriju virusnih genetskih sekvenci.
Istraživači kažu da veruju da je to prvi put, prema njihovom saznanju, „da prostorni modeli širenja bolesti imaju informisano poreklo, puteve i buduće projekcije zarazne bolesti u nastajanju“.
Rad – koji je vodio Oliver Bradi sa Londonske škole higijene i tropske medicine – uključivao je istraživače iz Kanade, Sjedinjenih Država, Australije, Engleske, Brazila i Meksika.
Istraživači kažu da se nadaju da će nalazi ovog dokumenta pomoći u razumevanju drugih zaraznih bolesti u nastajanju i najboljih načina za borbu protiv širenja denga u budućnosti.
