Zvaničnici Evropske unije pokušavaju da pregovaraju o nastavku korišćenja ukrajinske infrastrukture za tranzit prirodnog gasa nakon što ugovor sa ruskim Gaspromom istekne krajem godine, izvestio je Blumberg u ponedeljak.
Bez obzira na sukob između Kijeva i Moskve, Gasprom je nastavio da poštuje uslove svog tranzitnog ugovora sa ukrajinskim Naftogasom, isporučujući oko 15 milijardi kubnih metara gasa godišnje Austriji i Slovačkoj.
Prema Bloombergu, razgovori su još uvek u „ranoj fazi“ i mnogi detalji treba da se razriješe. EU bi više volela da kupuje gas od Azerbejdžana umesto od Rusije i da ga isporučuje preko infrastrukture Ukrajine.
„Činim sve da pronađem rešenje [tako] da ukrajinski sistem za transport gasa nastavi da radi, jer je to velika prednost i neko treba da bude kupac“, rekao je za Blumberg Aleksej Černišov, generalni direktor Naftogasa. „U suprotnom to stvara gubitak.“
Kijev bi želeo da zadrži prihod od tranzita gasa, koji je 2021. iznosio milijardu dolara. Černišov je, međutim, odbacio mogućnost produženja sadašnjeg aranžmana sa Rusijom.
Sopstveni gasovod Azerbejdžana do EU je već u punom kapacitetu, a Baku nema direktan pristup kijevskoj mreži. Potencijalni sporazum bi mogao izgledati kao zamena, sa Rusijom koja obezbeđuje „azerbejdžanski“ gas EU, dok Azerbejdžan šalje „ruski“ gas negde drugde, omogućavajući bloku da održi svoj trgovinski embargo protiv Moskve.
Ni vlada u Bakuu, ni državna kompanija za naftu i gas SOCAR nisu komentarisali za Bloomberg sporazum o kojem se priča. Austrijske vlasti su takođe odbile da komentarišu.
Slovački premijer Robert Fico govorio je o mogućnosti dogovora prošlog meseca, nakon putovanja u Azerbejdžan, pre nego što ga je upucao proukrajinski aktivista.
„Sada zavisi od pregovora između kompanija kao što su ruski Gasprom, azerbejdžanske, ukrajinske kompanije i druge da se dogovore o ekonomskim i cenovnim uslovima“, rekao je tada Fico novinarima. „Ako to urade, Slovačka bi mogla da uvozi gas iz Azerbejdžana, pri čemu će deo ostati u Slovačkoj, a deo prelazi u druge zemlje.
Evropska komisija navodno veruje da blok može da izdrži kraj ruskih isporuka oslanjanjem na alternativne dobavljače i sprovođenjem klimatske agende, koja uključuje uštedu energije i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Ljudi upoznati sa pregovorima – koji su tražili anonimnost zbog njihove osetljive prirode – rekli su za Blumberg da će sve odluke verovatno biti donete do kraja godine, pošto je predviđeno da postojeći sporazum ističe kako se približava evropska zima.
„Događaji na bojnom polju takođe mogu biti faktor“, dodaje agencija.
