Vizuelni elementi imaju značajnu ulogu u procesima strateškog donošenja odluka, prema istraživanju koje su sproveli Felipe Csaszar sa Ross School of Business Univerziteta u Mičigenu i njegove kolege. Njihova studija, objavljena u časopisu Strategic Management Journal, otkriva da vizuelni alati poboljšavaju četiri ključne kognitivne funkcije: radnu memoriju, dugoročnu memoriju, prepoznavanje obrazaca i prenos i transformaciju znanja.
Vizuelni elementi pomažu menadžerima da prošire svoje kapacitete za obradu informacija. To je slično proširenju memorije računara, što omogućava obradu više podataka i generisanje tačnijih rezultata. Na primer, grafikoni i mape pomažu menadžerima da se bolje prisećaju i upamte ključne informacije.
Vizuelni prikazi, kao što su grafikoni prodaje, olakšavaju prepoznavanje trendova i obrazaca koji bi mogli ostati neprimetni u tekstualnim ili numeričkim podacima. Ovaj aspekt je ključan za donošenje strateških odluka jer omogućava brzo prepoznavanje potencijalnih problema ili prilika.
Vizuelni alati omogućavaju efikasniji prenos znanja unutar organizacije. Na primer, strateška platna ili Porterovih pet sila pružaju sažete i lako razumljive formate za izražavanje složenih koncepata, što pomaže u boljem razumevanju i primeni tih koncepata među zaposlenima.
Istraživanje takođe naglašava da vizuelni elementi značajno utiču na kvalitet odluka koje donose iskusni menadžeri. Vizuelni prikazi sa visokom upotrebljivošću, kao što je Strateško platno, omogućavaju brzo otkrivanje obrazaca kroz pre-pažljivu obradu i pomažu u rešavanju nejasnoća pomoću Geštalt principa. Fleksibilnost vizuelnih prikaza omogućava njihovu adaptaciju i prilagođavanje specifičnim potrebama, čime se dodatno poboljšava proces donošenja odluka.
Sa porastom veštačke inteligencije (AI) i virtuelne stvarnosti (VR), postoji potencijal za revoluciju u načinu na koji se vizuelni elementi koriste u strateškom planiranju. AI može analizirati velike količine podataka i generisati uvide, dok VR može omogućiti interaktivne i impresivne vizuelne prikaze koji poboljšavaju saradnju i razumevanje složenih problema.
Međutim, važno je prepoznati da vizuelni prikazi mogu nositi i određene rizike. Oni mogu zakomplikovati donošenje odluka ako prikrivaju bitne detalje ili previše pojednostavljuju složena pitanja. Takođe, vizuelnim elementima se može manipulisati na način koji koristi određenim akterima u organizaciji, što može dovesti do donošenja suboptimalnih odluka.
Na kraju, Csaszar i njegove kolege zaključuju da je razumevanje uloge vizuelnih elemenata u donošenju strateških odluka ključno za postizanje boljih i efikasnijih odluka. Integracija vizuelnih alata u proces donošenja odluka može značajno poboljšati kvalitet strategija i pomoći menadžerima da bolje navigiraju složenim poslovnim okruženjima.
