Tim istraživača Monash Business School identifikovao je ključne načine na koje potrošači i predstavnici preduzeća mogu pomoći u ograničavanju rasipanja hrane u preduzećima koja posluju sa hranom (FSB), u nastojanju da smanje rasipanje u ugostiteljskoj industriji.
Ogromne količine otpada od hrane mogu biti štetne za privredu, na primer za cenu kupljene hrane, ali ne i za društvo, jer bacanje hrane doprinosi nesigurnosti hrane, sa oko 3,7 miliona Australijanaca koji se suočavaju sa nesigurnošću hrane u poslednjih 12 meseci, u CSIRO. Otpad od hrane takođe može biti štetan za životnu sredinu, u pogledu klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.
Nakon prikupljanja podataka kroz polustrukturisane intervjue od vlasnika restorana, kuvara, menadžera kuhinja i predstavnika koji se suočavaju sa klijentima, iz 20 FSB-a u Melburnu, od brze hrane do srednjeg i vrhunskog, otkrili su da preduzeća smatraju da je rasipanje hrane neizbežno bez priznavanja skrivene višestruke društvene prakse koje doprinose takvom otpadu.
Predvođena dr. Anania Bhattacharia, dr. Alka Nand, profesor Amrik Sohal i profesor Daniel Prajogo, studija je otkrila da „žarišta“ otpada od hrane variraju u zavisnosti od različitih domena FSB-a.
„U slučaju FSB-a brze hrane, žarišta otpada od hrane su povezana sa praksama potrošnje; međutim, FSB srednjeg i visokog dometa stvaraju otpad tokom priprema i kuvanja (uglavnom u vezi sa kuhinjom i kuvarima)“, rekao je dr Bhattacharia .
„Potrošači u restoranima brze hrane uglavnom se ne osećaju povezanim sa hranom zbog prirode prethodno skuvane/sastavljene ‘brze hrane’ što dovodi do rasipanja hrane izazvane potrošačima. S druge strane, stavovi kuvara prema savršenstvo izgleda i ukusa hrane u restoranima srednje i visoke klase dovodi do rasipanja hrane.
„Menadžeri FSB-a mogu da se fokusiraju na žarišta gde se stvara otpad od hrane i razviju odgovarajuće strategije za ublažavanje uticaja. Važno je da menadžer ulaže u obuku zaposlenih i svest potrošača kako bi oblikovala duboko ukorenjena društvena uverenja o rasipanju hrane. Pošto potrošači nerado razmatraju uticaj njihovog ponašanja tokom jela u restoranu, menadžeri treba da razmotre inovativne strategije kako bi uključili potrošače bez uticaja na njihovo iskustvo.“
