Kakav uticaj ima odrastanje u muzičkom okruženju ili tokom pandemije COVID-19 na razvoj mozga tinejdžera? Ovo je bio fokus doktora psihologa Line van Drunen. istraživanje, koje je proučavalo stotine blizanaca. Njena otkrića otkrivaju da bavljenje muzikom usporava razvoj mozga, što predstavlja jedinstvene mogućnosti.
Razvojni psiholog Lina van Drunen razume posvećenost koja je potrebna za učenje muzičkog instrumenta kao niko drugi. „Sviram gitaru i pevam, pa me je posebno zanimalo da otkrijem kako ove aktivnosti utiču na razvoj mozga“, kaže ona.
Udubljujući se u literaturu, shvatila je: „Sprovedeno je mnogo istraživanja o efektima okruženja u nepovoljnom položaju na mozak, kao što je odrastanje uz mnoge stresore. Međutim, bilo je malo istraživanja o efektima okruženja koje obogaćuje kognitivno, poput onih ispunjenih muzikom“.
Za njenu dr. U istraživanju, Van Drunen je ispitao uticaj muzičkog okruženja i pandemije COVID-19 na razvoj mozga 500 parova blizanaca starosti od 7 do 14 godina.
„Prikupljanje podataka za moje istraživanje počelo je pre osam godina, ali moj doktorat je trajao četiri godine“, objašnjava Van Drunen. Kada je treća MRI studija počela 2020. godine, više od 100 parova blizanaca je već učestvovalo pre nego što je počela pandemija COVID-19.
„Tada je istraživanje stalo na tri meseca. To je bio šok, ali na sreću, mogli smo da nastavimo merenja posle.“ Ovaj period je ponudio jedinstvenu priliku: „Sada smo mogli da izmerimo uticaj pandemije kao nepovoljnog okruženja na razvoj mozga. Već smo imali podatke od grupe mladih ljudi koji nisu doživeli pandemiju, što nam je omogućilo da ih uporedimo sa onima odrastanja tokom pandemije.“
Tokom šest godina, blizanci su prošli tri MR skeniranja, obavljali kognitivne zadatke, zadatke socijalnog ponašanja i zadatak senzomotorne sinhronizacije za merenje muzikalnosti.
U zadatku muzikalnosti, istraživači su merili koliko dobro učesnici mogu da pomeraju prste u ritmu metronoma i muzike. Zatim su pogledali kako razvoj mozga predviđa koliko su mladi ljudi dobri u tom zadatku.
„Videli smo da se neki regioni mozga razvijaju sporije kod mladih ljudi koji su bili dobri u muzičkom zadatku i mnogo vežbali na instrumentu nego kod mladih ljudi koji su bili manje dobri u muzičkom zadatku“, kaže Van Drunen. To zvuči negativno, ali Van Drunen i njene kolege zapravo tumače ovaj rezultat kao znak da se mozak sporije razvija.
„Naša sugestija je da se mozak muzičkih mladih razvija duže i da je takozvani prozor učenja širi. Taj efekat smo već videli kod mladih ljudi koji se povremeno bave muzikom na amaterskom nivou. Da muzičko okruženje obogaćuje razvoj mozga takođe je u skladu sa prethodnim istraživanjima. Ovo pokazuje da puštanje muzike smanjuje stres, poboljšava emocionalnu regulaciju i dobro je za vašu društvenu interakciju jer igrate sa drugima.
Naprotiv, istraživači su videli suprotan efekat kada su posmatrali uticaj pandemije korone.
Van Drunen nastavlja: „Tamo smo videli ubrzani razvoj određenih regiona mozga, posebno medijalnog prefrontalnog korteksa i hipokampusa koji su povezani sa društvenim interakcijama i regulisanjem stresa. Takav ubrzani razvoj nije nužno loša stvar. Čini se da se mozak prilagođava na ovaj način. tako da možete najbolje da preživite u sredini u kojoj odrastate. Pandemija korone zahtevala je od mladih ljudi da brže sazrevaju u određenim oblastima“.
Štaviše, nakon nekog vremena, region mozga koji je učestvovao u sagledavanju perspektive druge osobe se razvijao brzinom sličnom onoj pre pandemije.
„Dakle, očigledno su deca pronašla načine da održe društvene kontakte na nov način. To takođe ukazuje na otpornost“, dodaje Van Drunen.
Van Drunen naglašava da njeni rezultati ne govore ništa o tome koliko je loše ili poželjno ako se mozak razvija određenom brzinom.
„Sada znamo da okruženje igra glavnu ulogu u tome kako se to dešava u tinejdžerskim godinama, ali još nije jasno kakav uticaj to ima na dobrobit mladih ljudi. Stoga će to dalje istraživati u narednim godinama kao postdoktor projekta ActiveMinds na Univerzitetu Erazmus u Roterdamu.
„Zajedno sa mladim ljudima saznaćemo kako razmišljaju o mentalnom i fizičkom blagostanju i kako ga najbolje izmeriti. Na taj način ćemo sa njima naučiti šta mogu da urade da unaprede sopstveno blagostanje“, ona zaključuje.
