Mermeri Partenona retko su van vesti. Nedavno su turski zvaničnici odbacili tvrdnje Britanskog muzeja da je britanski diplomata lord Elgin dobio dozvolu od otomanskih vlasti da ukloni mermere sa Akropolja u Atini početkom 19. veka.
Mermeri Partenona su verovatno najpoznatiji primer zemlje koja traži da se objekti nasleđa vrate. Oni su deo većeg koraka za istraživanje kolonijalnih konteksta kroz koje je formirana većina zapadnih muzejskih zbirki. Kao rezultat toga, počinjemo da vidimo veću transparentnost u vezi sa istorijama akvizicija.
Takođe postoji nova spremnost u određenim slučajevima da se repatrijacija — ili „donošenje kući“ — spornih predmeta, kao što su bronzane bronze iz Benina, od kojih su neki u procesu repatrijacije u Nigeriju.
Svi slučajevi repatrijacije su od velike važnosti za one koji su uključeni, ali je slučaj sa mermerima Partenona postao poznat daleko izvan spora između ključnih strana u Grčkoj i UK. Zašto onda oni tako duboko odjekuju? Na koji način su bili važni u klasičnoj Grčkoj, a sadašnjim Grcima?
Mermere Partenona je lord Elgin uklonio sa Akropolja u Atini između 1801. i 1805. Zatim ih je poslao u Britaniju da bi se pridružio kolekcijama Britanskog muzeja 1816. godine.
Uklanjanje se dogodilo pod otomanskom carskom vlašću, samo pet godina pre stvaranja moderne grčke države. Danas Britanski muzej ima 17 figura sa frontona (trouglasti oblik koji formira zabat kosog krova hrama), 15 metopa visokog reljefa (ukrašene ploče postavljene neposredno iznad kolonade) i 75 metara niskog reljefa. friz koji je okruživao Partenon. Ovo su pored materijala iz drugih građevina na Akropolju.
Od 1983. Grčka je zvanično tražila povratak mermera. Debata se vodila oko zakonitosti vlasništva, gde se o njima najbolje brinu i prikazuju, i ideje – na čelu trenutne diskusije – da pripadaju zajedno kao deo pažljivo dizajnirane zgrade. Od 2009. godine, namenski izgrađen Muzej Akropolja spreman je da izloži mermere zajedno, tako da se mogu videti na vidiku Akropolja.
Partenon je hram posvećen Ateni, boginji zaštitnici Atine, koji se nalazi na vrhu brda Akropolj. Danas se smatra jednim od najvažnijih spomenika antičkog sveta, umetničkim i arhitektonskim čudom.
Jedna mera njegovog modernog značaja je da se logo Uneska — čuvara liste svetske baštine — odnosi na hram. Zaista, ceo Akropolj je upisan kao mesto svetske baštine od 1987. Skulpture su zadivljujuća umetnička dela, ali osim toga, oličavaju identitet klasične Atine, njene mitove o poreklu i njene ideologije. Oni su fizička manifestacija onoga što je značilo biti Atinjanin tokom 5. veka pre nove ere.
Partenon je bio spomenik atinske carske moći, ali i himna demokratiji (ako ne u onom obliku koji danas prepoznajemo – ovo je ipak bilo društvo sa ropstvom).
To je simbolična poruka jednakosti i slobode mermera koja danas tako snažno odjekuje i koja im daje lokalni istorijski značaj i savremeni globalni značaj. Upravo zbog nasleđa antike, književnosti, filozofije i umetnosti Grčke, zapadni Evropljani su u 18. i 19. veku na Grčku gledali kao na kolevku zapadne civilizacije.
Britanski istoričar Pol Kartlidž, u obrazloženju njihovog povratka, izjavio je da „skulpture Partenona jednostavno znače mnogo, mnogo više Grcima nego nama u Britaniji“.
Razlozi njihovog značaja za Grčku (daleko iznad bilo kog od hiljada grčkih artefakata u muzejima širom sveta) su jasni, ali složeni. Drevna prošlost je iscrtana kao ujedinjujući simbol moderne grčke države.
Dva kratka primera pomažu da se ilustruje uloga Partenona i njegovih mermera u modernoj grčkoj mašti. Prvi je buran incident u decembru 2014, kada je Britanski muzej pozajmio figuru ležećeg grčkog rečnog boga Ilisosa (koji je prvobitno bio deo Partenona) Muzeju Ermitaž u Sankt Peterburgu, Rusija.
Tada je direktor muzeja Nil Mekgregor sugerisao da će to biti prvi put da su ljudi Rusije mogli da vide ovaj veliki trenutak „evropske“ umetnosti i misli.
Uokvirivanje skulpture kao pripadnosti Evropi je sugestivno i povezuje se sa globalnom pričom ugrađenom u mermer. Takođe ilustruje meku političku moć sveta međunarodne razmene muzeja. Nije iznenađujuće da je ovo izazvalo oštar gnev u grčkoj štampi.
Druga je mnogo starija priča. Prema folkloru iz 19. veka, kada je jedna od šest karijatida (ženskih figura koje čine arhitektonski oslonac za hram) uklonjena iz Erehtejona (hrama na severnoj strani Akropolja), meštani su tvrdili da su čuli ostale „plaču od tuge, sestru svoju dozivaju“.
Ta slika — skulptura Partenona kao usamljenih, otetih i zatvorenih daleko od atinskog sunca — korišćena je u kampanjama za njihov povratak i snažno govori o emotivnim vezama sa mermerima koje Grci danas osećaju.
