Prema istraživanjima, genetska bolest Hantington ne pogađa samo nervne ćelije u mozgu, već ima i široko rasprostranjene efekte na mikroskopske krvne sudove.
Ove promene u vaskulaturi su takođe primećene u pre-simptomatskim stadijumima bolesti, pokazujući potencijal ovog istraživanja za predviđanje zdravlja mozga i procenu korisnih efekata promena u načinu života ili tretmana.
Hantingtonova bolest je nasledno genetsko stanje koje dovodi do demencije, sa progresivnim padom kretanja, pamćenja i kognicije osobe. Trenutno nema leka.
U svojoj studiji, objavljenoj u Brain Communications, istraživački tim je istraživao promene u koordinaciji između neuronske aktivnosti i oksigenacije mozga kod Hantingtonove bolesti.
Vaskulatura i mozak rade zajedno kako bi se osiguralo da mozak dobije dovoljno energije. U stvari, mozgu je potrebno čak 20% telesne potrošnje energije uprkos tome što teži samo oko 2% telesne težine.
„Neurovaskularna jedinica“ se sastoji od vaskulature povezane preko moždanih ćelija zvanih astrociti sa neuronima i osigurava da ova saradnja bude uspešna.
Da bi procenili funkciju ovih neurovaskularnih jedinica, istraživači su kombinovali neinvazivne tehnike merenja i nove metode analize koje je razvila Lankasterova grupa za nelinearnu i biomedicinsku fiziku.
Sonde koje emituju infracrveno svetlo postavljene su na glave učesnika studije. Infracrvena svetlost je bezopasno prodrla u lobanju i omogućila istraživačima da izmere oksigenaciju krvi u mozgu.
Na glave učesnika postavljene su i elektrode koje mogu meriti električnu aktivnost neurona. Istraživači su zatim proučavali mnoge ritmove vezane za funkcionisanje mozga i kardiovaskularnog sistema koristeći matematičke tehnike. Ovi ritmovi su uključivali brzinu srca i disanja, koji se odnose na transport hranljivih materija i kiseonika, kao i sporije ritmove povezane sa lokalnom kontrolom protoka krvi. Aktivnost mozga se manifestuje bržim ritmovima.
Efikasno funkcionisanje mozga zavisi od toga koliko su dobro orkestrirani svi ovi ritmovi. Da bi se procenila efikasnost neurovaskularne jedinice, i snaga i koordinacija ovih ritmova su procenjeni izračunavanjem njihove „snage“ i „fazne koherentnosti“.
Profesorka Aneta Stefanovska sa Univerziteta Lancaster rekla je: „Nadamo se da bi se opisani metod mogao koristiti za praćenje progresije bolesti i za procenu uticaja potencijalnih tretmana ili promena načina života na Hantingtonovu bolest i druge neurodegenerativne bolesti. Takođe se nadamo da će naša studija biti korišćena za praćenje progresije bolesti i za procenu uticaja potencijalnih tretmana ili promena načina života na Hantingtonovu bolest i druge neurodegenerativne bolesti. stimulišu nove tretmane Hantingtonove bolesti usmerene na vaskulaturu i metabolizam mozga.“
