Na subotu, birači u nekoliko zemalja Evropske unije, uključujući Slovačku i Italiju, izlaze na izbore za Evropski parlament. Ovi izbori su obeleženi prisustvom populističkih i krajnje desničarskih stranaka koje teže postizanju uspeha u ovom 27-članom bloku.
U Slovačkoj, izbori su bili zasenjeni pokušajem atentata na populističkog premijera Roberta Fica 15. maja. Ovaj događaj je izazvao šok u zemlji od 5,4 miliona stanovnika i privukao pažnju širom Evrope. Analitičari sugerišu da bi ovaj napad mogao povećati šanse premijerove levičarske stranke Smer (Smer), koja je viši partner u vladajućoj koaliciji.
Fico, koji je preuzeo funkciju prošle jeseni sa kampanjom zasnovanom na proruskoj i antiameričkoj platformi, oporavlja se od povreda nakon što je pogođen u stomak prilikom pozdravljanja pristalica u gradu Handlova. On je uspeo da se obrati naciji putem video-snimka, prvi put javno nakon napada, samo nekoliko sati pre početka predizborne tišine.
Iako se Fico nije direktno osvrnuo na izbore, kritikovao je Evropsku uniju, sugerirajući da je meta zbog svojih stavova koji se razlikuju od evropskog mainstreama. Fico snažno protivi podršci Ukrajine u sukobu sa Rusijom, prekinuvši vojnu pomoć Slovačke Ukrajini nakon što je njegova koaliciona vlada preuzela funkciju 25. oktobra. Takođe, odbacuje sankcije EU prema Rusiji i zalaže se za blokadu ulaska Ukrajine u NATO.
Prema Ficovim tvrdnjama, glavni mediji, nevladine organizacije i liberalna opozicija su bili umešani u pokušaj atentata, što su podržali političari iz njegove vladajuće koalicije. Sonja Šomolanji, profesorka političkih nauka na Univerzitetu Komenski u Bratislavi, ističe da je vreme objavljivanja Ficove poruke bilo plansko. Prema njenim rečima, moguće je očekivati da će pristalice Smera biti mobilisane tokom izbora.
U Italiji, građani stariji od 18 godina glasaju dva dana kako bi izabrali 76 poslanika u Evropskom parlamentu, počevši od subote. Očekuje se da će premijerka Đorđa Meloni biti značajan pobednik, što odražava rast njene krajnje desničarske stranke Braće Italije, pretežno na račun njenih koalicionih partnera – populističke, antimigrantske Lige i desnog centra Forca Italia. Iako se ne očekuje da će ishod glasanja uticati na stabilnost vladajuće koalicije, rezultat bi mogao proširiti Melonijev uticaj u EU, s obzirom na to da predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, nije isključila mogućnost koalicije sa Melonijevom grupom.
Koristeći svoju popularnost, Meloni se kandidovala kao preferencijalni kandidat, iako ne namerava da zauzme mesto u Evropskom parlamentu.
Birači u Letoniji, Malti i Češkoj Republici takođe su glasali u subotu. Konačni rezultati neće biti poznati do nedelje uveče, nakon što svaka zemlja završi sa glasanjem. Glavni izborni dan je nedelja, kada građani u 20 evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Poljsku, biraju poslanike za Evropski parlament od ukupno 720 mesta. Broj poslanika se određuje na osnovu broja stanovnika, varirajući od šest u Malti i Luksemburgu do 96 u Nemačkoj.
U Slovačkoj, stranka Smer Roberta Fica se suočava sa tesnom trkom protiv glavne opozicione stranke Progresivne Slovačke, koja je prozapadna liberalna stranka. Ficova vlada je pokušala da promeni javni medijski servis, što kritičari smatraju pokušajem da se vladi omogući puna kontrola nad javnim medijskim sadržajem.
Ovo, zajedno sa planovima za izmenu krivičnog zakona kako bi se uklonila posebna tužilačka jedinica za borbu protiv korupcije, izazvalo je zabrinutost kod protivnika, koji strahuju da bi Fico mogao odvesti Slovačku ka autokratiji, sledivši primer susedne Mađarske pod populističkim premijerom Viktorom Orbanom. Hiljade ljudi su se okupile u više navrata u glavnom gradu i širom Slovačke kako bi protestovale protiv politike Roberta Fica.
Aneta Vilagi, analitičarka sa Univerziteta Komenski, smatra da će koalicione stranke tumačiti potencijalnu pobedu Smera kao podršku većine birača trenutnom pravcu zemlje.
