Međunarodna istraživačka saradnja koja je sprovela sveobuhvatan pregled studija iz celog sveta ponovo je potvrdila da magnezijum sulfat, lek koji se široko koristi tokom trudnoće, značajno smanjuje rizik od cerebralne paralize i smrti kod veoma prevremeno rođenih beba.
Studija, koja je nedavno objavljena u časopisu Akušerstvo i ginekologija, zasnovana je na šest studija koje su uključivale 5917 žena, trudnih sa svojih 6759 beba. Uporedio je efekte magnezijum sulfata sa placebom, pronalazeći snažne dokaze o prednostima magnezijum sulfata u zaštiti mozga kod veoma nedonoščadi.
Jedan od vodećih istraživača, dr Emili Shepherd, saradnica za postdoktorske studije i NHMRC Emerging Leadership Fellov na SAHMRI, kaže da su rezultati značajni za istraživanje nedonoščadi, pri čemu je magnezijum sulfat jedna od samo dve dokazane strategije prevencije cerebralne paralize.
„Naš pregled sada sa velikom sigurnošću pokazuje da magnezijum sulfat, koji se daje ženama sa rizikom od prevremenog porođaja, može smanjiti rizik od cerebralne paralize i smrti njihove dece do dve godine“, rekao je dr Šeperd.
Sva ispitivanja su uključivala žene sa prevremenim porođajem ili sa očekivanim ili planiranim prevremenim porođajem pre 34. navršene nedelje trudnoće. Magnezijum sulfat je davan intravenozno, ali su u ispitivanjima korišćeni različiti protokoli lečenja.
Važno je da je pregled pokazao da uzimanje lekova sa magnezijum sulfatom ne povećava rizik od prevremeno rođenih beba ili njihovih majki od drugih kratkoročnih ili dugoročnih komplikacija.
„Iako magnezijum sulfat može izazvati manje neželjene efekte kod žena kao što su toplota i crvenilo, kada se koristi na odgovarajući način, nije se pokazalo da povećava ozbiljne komplikacije kod žena, kao što su smrt, srčani ili respiratorni zastoj“, rekao je dr Šeperd. „Neželjeni efekti koji se obično javljaju su relativno mali i generalno podnošljivi s obzirom na značajan potencijal za nerođeno dete.“
Dok je magnezijum sulfat sada standardni tretman za prevenciju prevremene cerebralne paralize širom sveta, dr Šepard kaže da mnoga pitanja ostaju bez odgovora.
„Još uvek ne znamo da li efekti ovog tretmana variraju u zavisnosti od karakteristika žena i beba koje se leče i korišćenih protokola lečenja“, rekao je dr Šepard.
„Ovaj jaz u znanju znači da trenutno postoje različite preporuke širom sveta o tome kome, kako i kada dati magnezijum sulfat, smanjujući poverenje u lečenje.“
Uz podršku Australijske alijanse za cerebralnu paralizu, dr Šepard i njen tim će sada napredovati u ovom istraživanju koristeći podatke o pojedinačnim pacijentima iz ispitivanja. Ovo je efikasan i isplativ način da se maksimizira potencijal završenih ispitivanja, kao i doprinos svih žena i dece koji su bili uključeni.
„Optimisti smo da će naši nalazi dovesti do ažuriranih, doslednih preporuka za upotrebu magnezijum sulfata na globalnom nivou. Na kraju, ovo će pomoći da se spreči cerebralna paraliza kod većeg broja dece“, rekao je dr Šepard.
Do sada su ova ispitivanja sprovedena u zemljama sa visokim dohotkom. Istraživači kažu da bi trebalo dati prioritet proširenju studija koje bi obuhvatile sredine sa niskim i srednjim prihodima.
