Istraživači širom sveta alarmiraju: temperature okeana su najtoplije ikada zabeležene. U 2023. godini, Severno more je takođe doživelo dramatične rekorde, kao što pokazuju očitavanja Biološkog instituta Helgoland Instituta Alfred Vegener. Kao što podaci iz vremenske serije Helgoland Reede takođe otkrivaju: Nije prva godina u kojoj je nemački zaliv iskusio morske toplotne talase. Visoke temperature i ekstremni vremenski događaji su proizvod klimatskih promena i mogu imati značajan uticaj na ekosistem.
Prošle godine, okeani su bili topliji nego u bilo kom trenutku od početka vođenja evidencije. Ni naše Severno more nije bilo izuzetak, utvrdili su stručnjaci Biološkog instituta Helgoland (BAH), koji je deo Instituta Alfred Vegener, Helmholc centra za polarna i morska istraživanja (AVI). A sudeći po prvim mesecima 2024., ovaj trend ne pokazuje znake zaustavljanja: srednje vrednosti za januar, februar, mart i april 2024. su među 10 najtoplijih meseci od 1962. godine.
Mart 2024, sa srednjom temperaturom vode od 6,9 stepeni Celzijusa, bio je čak i najtopliji mart od 1962. Podaci o temperaturi iz vremenske serije Helgoland Rid pokazuju da je srednja temperatura vode u 2023. bila skoro 11,9 stepeni Celzijusa.
Najnovija analiza je objavljena u Limnologi and Oceanographi sa prethodnim istraživanjem objavljenim u Progress in Oceanographi and Communications Biologi.
„Prema tome, 2023. je bila rekordna godina od početka našeg vremenskog niza 1962. godine“, kaže dr Inga Kirštajn, istraživač na BAH-u. Ovo je počelo u januaru, koji je oko ca. 7,2 stepena, bio je drugi najtopliji ikada zabeležen. Iako to nije bio rekordni dan u vremenskoj seriji, 12. septembar je bio dan sa najvišom zabeleženom temperaturom vode 2023. godine; stručnjaci AVI izmerili su temperaturu od 19,5 stepeni.
Iako je 2023. bila oblikovana morskim toplotnim talasima, to nije bila prva godina u kojoj ih je Severno more iskusilo. U nedavnoj studiji, istraživači AVI analizirali su podatke o temperaturi površine mora od 1962. do 2018. godine, preuzete sa Helgoland Reedea. Morski toplotni talasi nisu ograničeni samo na leto; mogu se javiti iu drugim godišnjim dobima, čak i zimi, kada su temperature vode znatno iznad normalnih vrednosti.
Kako su podaci pokazali, učestalost intenzivnih toplotnih talasa je porasla od 1990-ih, posebno u mesecima od marta do aprila i od jula do septembra. S tim u vezi, treći kvartal godine pokazuje najveću učestalost morskih toplotnih talasa. Od 1990. godine, istraživači AVI na Helgolandu i Siltu su primetili nove temperaturne obrasce: leti ima mnogo više toplijih dana i mnogo manje ekstremno hladnih dana zimi.
„Na primer, od 1962. do 1990. imali smo ukupno 24 meseca sa srednjom temperaturom ispod 3 stepena Celzijusa; od 1990. je bilo samo pet meseci. U isto vreme, do 1990. godine bilo je samo osam meseci sa srednjom temperature iznad 17 stepeni, a od 1990. do kraja 2023. godine nije bilo manje od 53 meseca“. Dalje, neuobičajeno visoke temperature se sada dešavaju ranije tokom godine.
„Njemački zaliv posebno je doživio veliki porast temperature od 1990-ih,“ kaže prof. Karen Viltshire, direktorica BAH-a. Podaci takođe pokazuju vezu između mesečnih temperatura u nemačkom zalivu i na nemačkom kopnu: morski toplotni talasi su se češće javljali krajem leta, tokom ili ubrzo nakon atmosferskih toplotnih talasa, kada su temperature bile najviše, što ukazuje na spregu. između temperatura okeana i atmosferskih temperatura.
„Severno more se tako brzo zagreva jer je to more na polici okruženo kopnenim masama, poput džinovske lokve. Kao takvi, temperaturni trendovi za kopno su apsolutno u skladu sa onima za temperaturu vode.“
Stručnjaci smatraju da su klimatske promene i globalno zagrevanje posledično glavni razlog za visoke temperature površine mora i povećanu učestalost ekstremnih događaja poput morskih toplotnih talasa.
Šta ovi nalazi znače za Severno more i njegov ekosistem? Rastuće temperature vode u moru i ekstremni temperaturni događaji poput morskih toplotnih talasa mogu proizvesti biološke odgovore. Zbog mešanja vodenog stuba na obali, morski toplotni talasi će najverovatnije uticati ne samo na gornje slojeve vode, već i na staništa na morskom dnu
U Severnom moru su već uočene dekadne promene, npr. u pojavi vrsta ili sastavu biotičkih zajednica. U tom smislu, temperatura je jedan od najvažnijih pokretača biodiverziteta i distribucije vrsta.
„Morski organizmi reaguju na klimatske promene na više različitih načina. Ove promene možemo videti u našem sopstvenom istraživanju i trenutno istražujemo kako morski toplotni talasi utiču na planktonsku mrežu hrane, na primer u sastavu ili učestalosti (obilju) planktona. zajednice i pojedinačne vrste“, kaže Inga Kirstein.
U studiji mezokosmosa, istraživač AVI je već pokazao da kombinovani efekti zagrevanja, zakiseljavanja i promenjene dostupnosti hrane utiču na dinamiku planktona, u korist manjih vrsta planktona. Ovo zauzvrat može uticati na mreže ishrane, pošto je plankton osnovna namirnica za mnoge morske organizme. Rast temperature i sve veća učestalost morskih toplotnih talasa u poslednjih nekoliko decenija, koji su povezani sa fundamentalnim promenama u nemačkom zalivu, uzrok su zabrinutosti kako za ekologiju, tako i za društvo.
Od 1962. godine, istraživači na Biološkom institutu Helgoland beleže temperaturu, salinitet i opterećenje hranljivim materijama u nemačkom zalivu i procenjuju sastav planktona skoro svakodnevno. Danas je Helgoland Reede jedna od najvažnijih i najdetaljnijih ekoloških vremenskih serija dostupnih.
Omogućava istraživačima u AVI i iz celog sveta da neprimetno dokumentuju uticaj klimatskih promena u Severnom moru u poslednjih 60 godina i da utvrde da li određene promene predstavljaju prirodne, ciklične fluktuacije ili antropogene trendove. Podaci se arhiviraju i stavljaju na raspolaganje generacijama koje dolaze u Svetskoj banci podataka PANGAEA Instituta Alfred Vegener.
