Holandija je u četvrtak započela četvorodnevno glasanje na parlamentarnim izborima Evropske unije, čime je prva zemlja od 27 članica EU krenula u ovaj proces, dok se očekuje da će rezultati doneti dobitke krajnje desnici. Nakon Holandije, glasanje će se nastaviti u Irskoj u petak, dok će preostale zemlje EU održati izbore tokom vikenda. Konačni rezultati će biti objavljeni u nedelju uveče, nakon zatvaranja poslednjih glasačkih mesta.
Ovi izbori dolaze šest meseci nakon što je krajnje desničarska Partija slobode Gerta Vildersa postala najveća stranka u holandskom parlamentu, što je izazvalo šok širom Evrope. Ankete sugerišu da će Vilders iskoristiti ovu popularnost i uticati na ton veći deo bloka do kraja glasanja u nedelju.
Od poslednjih izbora za Evropski parlament pre pet godina, populističke i krajnje desničarske stranke su značajno ojačale, vodeći vlade u tri zemlje bloka i postajući deo vladajućih koalicija u nekoliko drugih. Ove stranke beleže rast popularnosti širom kontinenta.
Holandska nacionalna televizija NOS će u četvrtak uveče objaviti izlazne ankete, pružajući delimičan uvid u rezultate.
EU parlamentarni izbori predstavljaju drugu najveću demokratsku vežbu na svetu, odmah iza izbora u Indiji. Skoro 400 miliona birača biraće 720 poslanika Evropskog parlamenta koji će imati uticaj na ključna pitanja, uključujući klimatsku politiku, odbranu, migracije i geopolitičke odnose sa Kinom i SAD.
Holandija, kao osnivač EU, tradicionalno podržava evropske politike, ali istraživanja pokazuju rastuće nezadovoljstvo među Holanđanima. Iako većina želi ostanak u EU, mnogi veruju da bi Holandija trebalo da bude samodovoljnija.
Vildersov PVV mogao bi da poveća svoj domaći uspeh i nadmaši kombinovanu Laburističku partiju i Zelenu levicu. Na poslednjim evropskim izborima, Laburisti su osvojili 19 odsto glasova i šest mesta, dok su Zeleni dobili 11 odsto i tri mesta. Vildersova partija je tada osvojila samo 3,5 odsto glasova i nije imala mesta u Evropskom parlamentu.
PVV i Pokret građana poljoprivrednika, popularan među farmerima, mogli bi da profitiraju od nezadovoljstva zakonodavstvom EU koje, kako tvrde farmeri, ugrožava njihovu egzistenciju.
Izbori će rezultirati izborom 705 poslanika iz svih zemalja članica EU. Poslanici Evropskog parlamenta glasaju o zakonima koji utiču na različite oblasti, od klime do pravosuđa, i odlučuju o budžetu EU.
Nakon izbora, poslanici će izabrati predsednika parlamenta i predložiti predsednika Evropske komisije. U 2019. godini, Ursula fon der Lajen je postala prva žena na čelu Komisije, nakon teškog glasanja.
Očekuje se da će rezultati izbora pokazati značajne promene u političkom pejzažu Evrope, sa potencijalnim porastom uticaja krajnje desnice.
