Danska, Grčka, Pakistan, Panama i Somalija dobile su mesta u Savetu bezbednosti UN na tajnom glasanju u četvrtak u Generalnoj skupštini.
Planirano je da 193-člano svetsko telo glasa za izbor pet zemalja koje će imati dvogodišnji mandat u Savetu. 10 nestalnih mesta u 15-članom veću dodeljeno je regionalnim grupama koje obično biraju svoje kandidate, ali ponekad ne mogu da se dogovore oko jednog. Ove godine nema takvih iznenađenja.
Prošle godine, Slovenija je snažno pobedila ruskog bliskog saveznika Belorusiju za mesto koje predstavlja istočnoevropsku regionalnu grupu, glasanje koje je odrazilo snažno globalno protivljenje ruskoj invaziji na Ukrajinu u punom obimu.
Ovog puta, regionalne grupe su predložile Somaliju za afričko mesto, Pakistan za azijsko-pacifičko sedište, Panamu za sedište Latinske Amerike i Kariba, i Dansku i Grčku za dva uglavnom zapadna mesta.
Pet članova saveta izabranih u četvrtak počeće svoj mandat 1. januara, zamenjujući one kojima se dvogodišnji mandat završava 31. decembra — Mozambik, Japan, Ekvador, Maltu i Švajcarsku.
Oni će se pridružiti pet stalnih članica sa pravom veta — Sjedinjenim Državama, Rusiji, Kini, Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj — i pet zemalja izabranih prošle godine — Alžiru, Gvajani, Južnoj Koreji, Sijera Leoneu i Sloveniji.
Savet bezbednosti je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Ali zbog ruske moći veta, ona nije bila u stanju da preduzme akciju protiv Ukrajine — a zbog bliskih američkih veza sa Izraelom nije pozvala na prekid neprijateljstava u Gazi.
Svih pet zemalja za koje se očekuje da će osvojiti mesta u četvrtak ranije su bile u Savetu bezbednosti – Pakistan sedam puta, Panama pet puta, Danska četiri puta, Grčka dva puta i Somalija jednom.
Praktično svaka zemlja se slaže da skoro osam decenija nakon osnivanja Ujedinjenih nacija Savet bezbednosti treba da se proširi i odražava svet u 21. veku, a ne u eri posle Drugog svetskog rata koja se sada odražava.
Ali sa 193 zemlje sa nacionalnim interesima, centralno pitanje — i najveće neslaganje — je upravo kako. I tokom četiri decenije, ta neslaganja su blokirala svaku značajnu reformu najmoćnijeg tela UN.
