Učesnice su brže reagovale i napravile manje grešaka tokom menstruacije, uprkos tome što su verovale da će njihov učinak biti lošiji, prema novom istraživanju UCL-a i Instituta za sport, vežbanje i zdravlje (ISEH).
Studija, objavljena u časopisu Neuropsichologia, prva je koja procenjuje kogniciju u vezi sa sportom tokom menstrualnog ciklusa i deo je većeg istraživačkog projekta.
Nalazi deluju kao dokaz principa da određene vrste saznanja fluktuiraju tokom menstrualnog ciklusa, što može imati implikacije na povrede i druge aspekte zdravlja žena.
Prethodno istraživanje sportske medicine pokazalo je da su žene izložene većem riziku od povreda povezanih sa sportom tokom lutealne faze, što je vreme između ovulacije i menstruacije. Ovo je verovatno povezano sa značajnim hormonskim promenama koje se dešavaju tokom menstrualnog ciklusa. Ali kako su tačno ove promene povezane sa povećanom verovatnoćom povrede, trenutno nije poznato.
U ovoj studiji, istraživači sa UCL i ISEH prikupili su vreme reakcije i podatke o greškama od 241 učesnika koji su završili niz kognitivnih testova u razmaku od 14 dana. Učesnici su takođe dva puta popunili skalu raspoloženja i upitnik o simptomima. Aplikacije za praćenje perioda korišćene su za procenu u kojoj su fazi ciklusa bili učesnici kada su polagali testove.
Testovi su dizajnirani da oponašaju mentalne procese koji su tipični u timskim sportovima. U jednom testu, učesnicima su prikazana nasmejana ili namigivana lica i traženo je da pritisnu razmaknicu samo kada vide smajli, da bi testirali inhibiciju, pažnju, vreme reakcije i tačnost. U drugom, od njih je zatraženo da identifikuju slike u ogledalu u zadatku 3D rotacije, koji procenjuje prostornu spoznaju. Zadatak koji ih je tražio da kliknu kada se dve pokretne lopte sudare na ekranu merio je prostorno vreme.
Iako su učesnici prijavili da su se osećali lošije tokom menstruacije i primetili da je to negativno uticalo na njihov učinak, vreme njihove reakcije bilo je brže i manje su grešaka. Na primer, njihov tajming je bio u proseku 10 milisekundi (12%) tačniji u zadatku kretanja lopte, a pritisnuli su razmaknicu u pogrešno vreme 25% manje u zadatku inhibicije.
Reakcija učesnika bila je sporija tokom lutealne faze, koja počinje nakon ovulacije i traje između 12-14 dana do početka menstruacije. Bili su u proseku 10–20 milisekundi sporiji u poređenju sa bilo kojom drugom fazom. Međutim, u ovoj fazi nisu napravili više grešaka.
Dr Flaminia Ronca, prvi autor studije iz UCL Odeljenja za hirurgiju i interventnu nauku i ISEH, rekla je: „Istraživanje sugeriše da je veća verovatnoća da će sportistkinje zadobiti određene vrste sportskih povreda tokom lutealne faze i pretpostavka je bila da je ovo je zbog biomehaničkih promena kao rezultat hormonskih varijacija, ali nisam bio ubeđen da samo fizičke promene mogu da objasne ovu povezanost.
„S obzirom na to da progesteron ima inhibitorni efekat na moždanu koru, a estrogen ga stimuliše, čineći da reagujemo sporije ili brže, pitali smo se da li bi povrede mogle biti rezultat promene vremena pokreta sportista tokom ciklusa. Ono što je iznenađujuće je da performanse učesnika je bilo bolje kada su bile na menstruaciji, što dovodi u pitanje ono što žene, a možda i društvo uopšte, pretpostavljaju o njihovim sposobnostima u ovo određeno doba meseca.
„Nadam se da će ovo pružiti osnovu za pozitivne razgovore između trenera i sportista o percepciji i učinku: kako se osećamo ne odražava uvek kako radimo.
Da bi nalaze stavili u kontekst, autori kažu da fluktuacija u vremenu može biti razlika između povrede ili ne. Prethodno istraživanje je pokazalo da varijacija od samo 10 milisekundi može značiti razliku između potresa mozga i manje povrede, na primer. U zadatku sudarajućih loptica, vreme učesnika je bilo u proseku 12 milisekundi sporije tokom lutealne faze u poređenju sa svakom drugom fazom, što je razlika od 16%.
Dr Megan Loveri, autorka studije iz UCL Surgeri & Interventional Science i ISEH, rekla je: „Postoji mnogo anegdotskih dokaza od žena da se mogu osećati nespretno neposredno pre ovulacije, na primer, što je podržano našim nalazima ovde. Nadamo se da će im to pomoći da se prilagode ako shvate kako se njihov mozak i telo menjaju tokom meseca.
„Iako je potrebno mnogo više istraživanja u ovoj oblasti, ovi nalazi su važan prvi korak ka razumevanju kako kognicija žena utiče na njihove atletske performanse u različitim tačkama tokom njihovog ciklusa, što će, nadamo se, olakšati pozitivne razgovore između trenera i sportista o performansama i dobro- biće“.
Profesor Paul Burgess, stariji autor studije sa UCL-ovog Instituta za kognitivnu neuronauku, rekao je: „Ova studija je nastala pažljivim slušanjem fudbalerki i njihovih trenera. Napravili smo prilagođene kognitivne testove kako bismo pokušali da oponašamo zahtjeve koji se postavljaju mozgu u tačke u igri gde su nam govorili da se povrede i problemi sa vremenom javljaju u određenim periodima menstrualnog ciklusa.
„Kao što sugeriše ono što su nam fudbaleri rekli, podaci sugerišu da žene koje imaju menstruaciju – bez obzira da li su sportisti ili ne – imaju tendenciju da variraju u svojim performansama u određenim fazama ciklusa. Kao neuronaučnik, zapanjen sam da mi ne znam više o ovome i nadam se da će naša studija pomoći da motivišemo sve veće interesovanje za ovaj vitalni aspekt sportske medicine.“
