Arheolozi su otkrili dokaze za najranija stada stoke u severnoj Evropi, na lokalitetu Svifterbanta u Holandiji. Koristeći kombinaciju zooloških, botaničkih i biohemijskih metoda, istražili su pojavu poljoprivrede u severnoj Evropi i otkrili da, ne samo da su ovo najranija poznata domaća goveda, već se njima i upravljalo na vrlo specifične načine.
Poljoprivreda se proširila centralnom Evropom pre oko 7.000 godina sa migracijom ljudi kulture linearne keramike. Severno od ovog regiona, međutim, domorodački stanovnici današnje Holandije, severne Nemačke, Skandinavije i Britanije nastavili su da žive kao lovci-sakupljači; kako i kada su usvojili poljoprivredu ostaje predmet mnogih debata.
Vreme i karakter početka stočarstva u holandskom delu ovog regiona proučavani su u projektu na Univerzitetu u Groningenu. Rezultati su objavljeni u časopisu Antika.
„Do sada, najraniji jasni dokazi postavljali su to oko 4000. godine pre nove ere. Stariji datumi su bili sporni“, kaže glavni autor publikacije, dr Natali Brusgard, sada na Univerzitetu u Lajdenu. „Konkretno, pitanje kada su životinje prešle od lova do držanja kao stoke ostalo je teško odrediti.
„Otkrili smo da se do 4240. godine pre nove ere odnos između ljudi, životinja i biljaka jasno promenio. Goveda, ovce i svinje su se do tada držali uz uzgoj useva“, kaže dr Brusgard. „Štaviše, ovi rani farmeri imali su različita stada stoke koja su hranjena i držana na različite načine.
Istraživači su ovo otkrili analizom stabilnih izotopa, biohemijskom metodom koja daje uvid u ishranu drevnih pojedinaca. Gledajući ishranu stoke, otkrili su da se ove životinje mogu podeliti u dve različite grupe na osnovu onoga što su jele. Jedno stado je paslo u šumama, dok je drugo bilo na ispaši ili na đubrivim poljima ili u slatinama.
Ovo takođe dovodi u pitanje način na koji gledamo na rane farmere.
„Ovi rezultati nam govore da ne samo da je u ovom regionu već bilo farmera već 4240. godine pre nove ere, već su oni upravljali svojom stokom na složene načine, bilo koristeći karakteristične strategije ispaše ili nabavljajući određene stoke sa drugih mesta“, kaže dr Brusgard. „Ovi rani farmeri su bili neverovatno upoznati o tome kako da upravljaju stokom u ovom dinamičnom okruženju.“