Prema novoj studiji istraživača sa Univerziteta Ben-Gurion, ljudi imaju tendenciju da nedovoljno iskoriste svoju vizuelnu radnu memoriju (VVM) nego da maksimalno iskoriste njene mogućnosti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Naučni izveštaji u aprilu.
Vizuelna radna memorija (VVM) je sposobnost zadržavanja vizuelnih informacija na umu nekoliko sekundi. Neverovatno je važan za svakodnevno ponašanje, ali je njegov kapacitet strogo ograničen. Eksperimenti koji procenjuju ovaj kapacitet obično predstavljaju ljudima niz vizuelnih predmeta i traže od njih da ih zapamte za budući test pamćenja. U proseku, ljudi mogu da se sete samo oko 3-4 stavke.
Nova studija dr Joava Keslera i njegovog učenika Šalve Kvitelašvilija otkrila je da je ovaj broj zapravo mnogo manji, često samo jedan predmet, u slučajevima kada ljudi mogu da odluče koliko predmeta da pamte. Ovi nalazi bacaju novo svetlo na to kako se VVM koristi u stvarnim situacijama.
„Upotreba VVM-a je nedovoljno proučavana uglavnom zato što ju je bilo teško proceniti. Pored naših iznenađujućih otkrića o VVM-u, naši eksperimenti otvaraju put ka mnogo više istraživanja ove fascinantne svakodnevne pojave,“ kaže prof. Kessler. On i Shalva su oboje članovi Odeljenja za psihologiju i Škole za nauke o mozgu i kogniciju.
U studiji su uveli novu paradigmu pod nazivom zadatak „model-rekonstrukcija“.
„U ovom zadatku, učesnici imaju zadatak da ponovo kreiraju ‘target-model’ koji se sastoji od nasumično postavljenog rasporeda obojenih kvadrata. U početku se model predstavlja učesnicima, nakon čega prelaze u fazu rekonstrukcije. Tokom ove faze im se daje sa praznim crnim okvirom.
„Da bi ponovo kreirali model, učesnici su koristili kompjuterski miš da ukažu na poziciju i boju svakog kvadrata. Važno je da učesnici mogu slobodno da pregledaju model pritiskom na dugme i menjaju model i ekran za rekonstrukciju kako žele. Praćenjem broja pozicija stavki nakon svakog pregleda modela, možemo proceniti iskorišćenost kapaciteta VVM u svakom koraku.
„Pored naših novih zadataka, učesnici su ocenjeni sa zadatkom za otkrivanje vizuelnih promena kako bismo nam omogućili da ispitamo korelaciju između kapaciteta VVM-a, merenog u standardnim zadacima, i korišćenja i tačnosti VVM-a u našem zadatku rekonstrukcije modela“, pišu njih dvojica.
U dva eksperimenta, istraživači su otkrili da umesto da iskoriste svoj puni kapacitet, učesnici nedovoljno koriste svoj VVM. U većini slučajeva, odlučili su da održavaju samo jednu stavku u isto vreme, uprkos njihovoj sposobnosti da pamte više stavki. Dalje studije bi trebalo da ispitaju zašto ljudi to rade i kako ova odluka utiče na učinak u stvarnim zadacima.
