Dok mentalno stimulativne aktivnosti i životna iskustva mogu poboljšati kogniciju kod pacijenata klinike za pamćenje, stres potkopava ovu korisnu vezu. Ovo je prema studiji pod nazivom „Kognitivna rezerva, kortizol i biomarkeri Alchajmerove bolesti: studija klinike za pamćenje“, iz Instituta Karolinska objavljena u časopisu Alchajmerova bolest i demencija.
Istraživači su krajem 1980-ih otkrili da su neke osobe koje nisu pokazivale očigledne simptome demencije tokom svog života imale promene u mozgu koje su u skladu sa uznapredovalom fazom Alchajmerove bolesti. Od tada se pretpostavlja da bi takozvana kognitivna rezerva mogla da objasni ovaj diferencijalni zaštitni efekat kod pojedinaca.
Kognitivno stimulišuća i obogaćujuća životna iskustva i ponašanja kao što su više obrazovanje, složeni poslovi, kontinuirane fizičke i slobodne aktivnosti i zdrave društvene interakcije pomažu u izgradnji kognitivne rezerve. Međutim, visoki ili uporni nivoi stresa povezani su sa smanjenim društvenim interakcijama, smanjenom sposobnošću da se bavite slobodnim i fizičkim aktivnostima i povećanim rizikom od demencije.
Istraživači sa Instituta Karolinska sada su ispitali povezanost između kognitivne rezerve, kognicije i biomarkera za Alchajmerovu bolest kod 113 učesnika sa klinike za pamćenje u Univerzitetskoj bolnici Karolinska, Hudinge, Švedska. Takođe su ispitali kako je ova povezanost modifikovana fiziološkim stresom (nivoi kortizola u pljuvački) i psihološkim (percipiranim) stresom.
Utvrđeno je da veća kognitivna rezerva poboljšava kogniciju, ali zanimljivo je da je fiziološki stres oslabio povezanost.
„Ovi rezultati mogu imati kliničke implikacije jer sve veći broj istraživanja sugeriše da vežbe svesnosti i meditacija mogu smanjiti nivoe kortizola i poboljšati spoznaju“, kaže glavni autor studije Manasa Shanta Ierramalla, istraživač na Odeljenju za neurobiologiju, nauke o nezi i društvo u Karolinskoj. Institutet.
„Različite strategije upravljanja stresom mogu biti dobra dopuna postojećim intervencijama u načinu života u prevenciji Alchajmerove bolesti.“
Relativno mali uzorak učesnika smanjuje mogućnost izvođenja čvrstih zaključaka, ali rezultati se mogu generalizovati na slične grupe pacijenata. Štaviše, pošto stres remeti san, što zauzvrat remeti spoznaju, istraživači su kontrolisali lekove za spavanje; nisu, međutim, uzeli u obzir druge aspekte sna koji bi mogli narušiti spoznaju.
„Nastavićemo da proučavamo povezanost između stresa i poremećaja spavanja i kako to utiče na kognitivnu rezervu kod pacijenata klinike za pamćenje“, kaže dr Jerramala.
