Krajnje desničarska Flamanska interesna stranka organizovala je demonstracije na valovitim poljima južno od Brisela, uoči četvorodnevnih izbora za Evropsku uniju koji počinju u četvrtak. Cilj protesta bio je jasan: osuditi gubitak plodne zemlje zbog, kako kažu, preteranog uticaja ekologa koji žele da pretvore poljoprivredna područja u šumske lance, čime bi se ugrozio tradicionalni način života farmera.
Protesti su još jedan primer kako populističke i ekstremno desničarske grupe instrumentalizuju poljoprivredu unutar bloka od 27 zemalja. U utorak su militantne poljoprivredne grupe iz više od pola tuceta zemalja okupile u Briselu kako bi pokazale silu i pokušale da potkopaju progresivni klimatski pakt Zeleni dogovor, dajući farmerima slobodu u odlučivanju kako da obrađuju svoju zemlju.
„Kao poljoprivrednik, upravo ste pretvoreni u broj“, izjavio je Eduard Van Overstraeten, koji je bio primoran da proda četvrtinu svoje zemlje kako bi pomogao u stvaranju šuma oko Brisela, što je deo plana za poboljšanje biodiverziteta i borbu protiv zagađenja.
Slične priče nezadovoljstva, koje uključuju ograničenja upotrebe stajnjaka i pesticida, dovele su do jačanja konzervativne izborne baze i njenog pomeranja ka desnici. „Niko nas ne brani, pa drugi moraju da dođu na vlast“, rekao je Van Overstraeten.
Protesti su poduprti bogatim trustovima mozgova, uključujući one povezane sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, kao i flamanskom interesnom strankom, koja beleži rast popularnosti. „Oni traže drugu stranku koja donosi verodostojnu priču. A to smo mi“, izjavio je Klaas Slootmans, poslanik za flamanski interes.
Središnje političko pitanje suprotstavlja poljoprivrednike ekolozima: da li štitite farmere i zalihe hrane davanjem slobode farmerima ili namećete stroge propise za smanjenje zagađenja i promovišete život bliži prirodi?
U poslednjih godinu dana, naučni argumenti su često bili u drugom planu u odnosu na ulične proteste. Stranke u centru, posebno demohrišćani, počele su da se kolebaju ka desnici nakon meseci demonstracija širom Evrope, sa stotinama traktora koji blokiraju saobraćaj u velikim gradovima poput Pariza i Madrida.
Klimatske promene su naterale EU da donese oštre zakone kao deo Zelenog dogovora s ciljem da blok postane klimatski neutralan do 2050. godine. Poljoprivreda čini više od 10% emisija gasova staklene bašte u EU.
U Holandiji, novi koalicioni planovi, pod dominacijom ekstremne desnice, zadovoljavaju zahteve farmera i protive se zahtevima ekologa. Nalet prkosa doveo je do borbenosti u poljoprivredi kakva nije viđena decenijama.
Iako je marš u utorak trebao biti kulminacija višemesečnih protesta, priroda je intervenisala. Veći deo zapadne Evrope prolazi kroz svoje najvlažnije proleće u živom sećanju, što je smanjilo broj očekivanih demonstranata. „Nećemo doći do 100.000. Umesto toga, biće u hiljadama“, izjavio je Jos Ubels, lider jedne od poljoprivrednih grupa, uz napomenu da su vremenske prilike to učinile nemogućim.
Ekolozi bi tvrdili da su ekstremne vremenske prilike delimično posledica klimatskih promena.
