Malavi ide ka teškoj krizi sa hranom kasnije ove godine. Suša izazvana vremenskim uslovima El Ninjo uticala je na žetvu kukuruza, osnovne hrane koju uzgaja devet od 10 poljoprivrednih domaćinstava u zemlji.
Vlada je u martu proglasila stanje katastrofe pošto je zemlja ušla u sušnu sezonu sa veoma malim zalihama hrane. Malavi troši oko 3,5 miliona tona kukuruza svake godine, ali će prema vladinim procenama biti požnjeto samo 2,9 miliona tona – manjak od 600.000 tona.
Predsednik Lazarus Čakvera je 30. aprila rekao da je zemlji potrebno 447 miliona dolara pomoći za uvoz hrane, povećanje proizvodnje u sušnoj sezoni i Malavija koji je spreman za budućnost protiv sledeće suše. Vlada verovatno neće uspeti da prikupi ceo iznos.
Mi i naši dole navedeni saradnici analiziramo prehrambene sisteme i poljoprivredne politike u Malaviju. Verujemo da je jedini način da obezbedimo da Malavi imaju dovoljno hrane za jelo ove godine jeste da je uvezemo.
Izgradnja sistema ishrane koji može da izdrži buduće suše je najvažniji cilj, ali cilj koji se ne može postići na vreme da bi se sprečila glad ove godine. Ovo ostavlja zemlji dve mogućnosti: uvoz hrane ili uzgoj hrane tokom tekuće sušne sezone. U ovom članku tvrdimo da je uvoz jedini realan način da se osigura da Malavijci imaju dovoljno hrane za jelo pre sledeće glavne žetve.
Sledeće kiše se očekuju tek krajem 2024. godine, za žetvu oko aprila 2025. To znači da će, kao iu prethodnim godinama pogođenim El Ninjom, do 40% stanovništva verovatno trebati pomoć u hrani.
Za zemlju oskudnu u novcu koja uvozi više nego što izvozi, uzgoj hrane u sušnoj zimskoj sezoni je privlačnija ponuda nego korišćenje oskudnih deviza za kupovinu. Vlada veruje da će, ako poljoprivrednicima omogući da uzgajaju useve ove zime, moći da proizvedu dovoljno kukuruza da nadoknade ovogodišnji izgubljeni rod. Ovo je veoma rizična strategija. Ona se oslanja na tri pretpostavke, od kojih nijedna nije realna.
Prvo, uzgoj useva zimi bez navodnjavanja može se desiti samo ako je zemljište zadržalo dovoljno preostale vlage iz kišne sezone. Vlada Malavija kaže da će, ako kupi seme kukuruza i hemijsko đubrivo u vrednosti od 45,2 miliona dolara za male farmere koji imaju pristup zemljištu u plitkim močvarama (dambos) i na obalama reka, ovi farmeri moći da uzgajaju 210.000 tona kukuruza ove zime —preko jedne trećine ukupne potrebne količine.
Ali to nije moguće nakon suše. Čak iu godini u kojoj tokom vlažne letnje sezone padne dovoljno kiše, kukuruz koji se oslanja na kultivaciju preostale vlage mora biti zasađen pre juna. Ove godine tlo je suviše suvo u većem delu Malavija. Samo se manje žedni usevi, kao što je slatki krompir, još uvek uzgajaju sa zaostalom vlagom. Ali ovo je standardna praksa u Malaviju, tako da ima malo prostora za širenje njihovog uzgoja.
Drugo, apel pretpostavlja da će se ogromne količine kukuruza uzgajati pod navodnjavanjem. Vlada planira da isporuči 25,5 miliona američkih dolara semenom i đubrivom poljoprivrednicima i institucijama srednjeg obima kao što su Odbrambene snage Malavija i Mega farme Uprave Greenbelta za uzgoj 218.000 tona kukuruza (nešto više od jedne trećine potrebnog kukuruza) koristeći postojeće šeme za navodnjavanje. Vlada takođe želi da ugovori velike komercijalne farme za uzgoj 100.000 tona kukuruza za kupovinu od strane Nacionalne agencije za rezerve hrane po ceni od 48,5 miliona dolara.
Ovo bi imalo velike oportunitetne troškove, jer se oprema za navodnjavanje koja je ispravna već koristi za uzgoj drugih useva (često za izvoz).
Treće, vlada je saopštila da će popraviti skoro 5.800 hektara dotrajalih sistema za navodnjavanje i novo navodnjavati 12.800 hektara zemlje. Na ovo će potrošiti 31,3 miliona dolara i kaže da bi ovo moglo proizvesti dovoljno kukuruza da nadoknadi oko 15% manjka.
Ovo je vrsta investicije koja bi, ako se uradi kako treba, povećala kapacitet poljoprivredne proizvodnje u godinama koje dolaze. Ali popravka opreme za navodnjavanje traje mesecima, a izgradnja novih šema za navodnjavanje traje godinama. To neće pomoći u sprečavanju gladi ove godine i ne može biti hitan odgovor.
Ovo ostavlja samo jedno održivo sredstvo da se osigura da Malavi ne ostanu gladni ove godine: uvoz hrane. Ranije smo tvrdili da hranu treba uvoziti čim postane jasno da Malavi neće moći da ubere dovoljno useva.
Ovo bi trebalo da se uradi pre nego što cene hrane počnu da rastu (kao što obično rade posle svake glavne žetve) i pre nego što se zemlja suoči sa oštrom konkurencijom na regionalnim tržištima iz Zambije i Zimbabvea, koji takođe imaju manjak kukuruza ove godine.
Nažalost, vlada nema resurse da uveze žito koje će biti potrebno, tako da će donatori morati da se umešaju da bi se sprečila glad. Ali oni možda oklijevaju da plate račun jer se brinu da bi kratkoročni humanitarni odgovor mogao negativno uticati na dugoročna ulaganja u otpornost prehrambenog sistema tako što će se takmičiti za ograničene resurse i umanjiti hitnost traženja trajnog rješenja.
Međutim, ovo nije pravo vreme za razgovor o tome kako Malavi može bolje da se suoči sa budućim katastrofama ili da li pomoć koči reforme potrebne za poboljšanje otpornosti zemlje. Neuvezivanje hrane imalo bi strašne posledice.
U normalnoj godini, glad košta Malavija preko 10% BDP-a zbog gubitka produktivnosti, lošeg zdravlja i propuštenih školskih dana. Bez humanitarne pomoći gubici će ove godine biti još veći. Osiromašeni ljudi čija je otpornost već duboko narušena platiće za preživljavanje iscrpljenom imovinom (morajući da rasprodaju ono malo što imaju da kupe hranu), narušenim zdravljem i ugroženim obrazovanjem, preokrenuvši godine ekonomskog razvoja. Posebno je verovatno da će deca trpeti doživotne gubitke u kognitivnim i fizičkim sposobnostima kada su izložena gladi.
Ovo ne bi trebalo dozvoliti. Trebalo bi da se prvo suočimo sa krizom koja se nadolazi, izvučemo pouke iz nje, a zatim izvršimo neophodne reforme i dugoročne investicije – a ne obrnuto.
