Šaljiva primedba u pravo vreme može da ide daleko. Dobronamjeran humor pomaže medicinskim asistentima (MA) da se pozitivno nose sa svojim stresnim radnim danom, prema novoj studiji objavljenoj u BMC Primari Care od strane Martin Luther univerziteta Halle-Vittenberg (MLU) i Federalnog instituta za stručno obrazovanje i obuku (BIBB).
Istraživači su anketirali više od 600 MA da bi saznali kako doživljavaju svoj posao i koji stil humora koriste u svakodnevnom radnom životu. Otkrili su da ako ispitanici preferiraju lagani, dobronamerni humor, oni su zadovoljniji svojim radom i dobijaju više pozitivnih povratnih informacija. Tamni humor, kao što je sarkazam, je verovatnije imao nedostatke.
MA uglavnom rade u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, posebno u medicinskoj praksi. U Nemačkoj, rad kao magistar zahteva tri godine stručne obuke. Svakodnevna radna rutina MA može biti veoma zahtevna. Oni su odgovorni za administrativne poslove i, na primer, uzimanje uzoraka krvi i nanošenje zavoja na rane.
„Medicinski asistenti su u veoma bliskom kontaktu sa pacijentima veći deo dana. Imaju veliku odgovornost i doživljavaju veliki stres“, kaže Julia Raecke iz BIBB-a, koja je doktorirala na MLU.
Odavno je poznato da humor može pomoći zdravstvenim radnicima da se nose sa stresom. „Međutim, malo se zna o posledicama različitih stilova humora. Mi smo krenuli da ih istražimo, jer bi trebalo da bude velika razlika, da li MA koriste reči reči ili sarkazam kada rade sa pacijentima. Razgovor sa ljudima koji su potencijalno bolesni zahteva mnogo empatije i verbalne spretnosti“, objašnjava profesor Rene Projer, psiholog na MLU.
Dva istraživača su sprovela onlajn anketu na više od 600 MA. Cilj je bio da se bolje razume odnos između zadovoljstva poslom i različitih stilova humora. Pored vrste humora koju preferiraju, ispitanici su dali i informacije o tome kako se dobro osećaju na radnom mestu i koliko se osećaju kompetentno na poslu.
Ako su ispitanici preferirali pozitivan i dobronamjeran humor, oni su generalno bili i zadovoljniji svojim radom. Ali ne samo to, „materijal koji preferiraju lagani humor izjavili su da su dobili više pozitivnih povratnih informacija i da su verovatnije osećali da prave razliku na poslu“, kaže Raecke.
Iznenađujuće, verovatno negativan ili crni humor nije postigao lošije rezultate u celosti. „Iako se satira i ironija smatraju crnim humorom, nismo našli nikakvu negativnu korelaciju sa blagostanjem ispitanika“, dodaje Raecke.
Nasuprot tome, cinizam i posebno sarkazam su imali negativne efekte. Ipak, to ne znači da sarkazam treba u potpunosti osuditi. „Kratka sarkastična primedba među kolegama mogla bi pomoći da se oslobodi frustracije“, kaže Projer.
Prema istraživačima, humor je jedan od nekoliko faktora koji utiču na dobrobit na poslu. „Poznavanje efekata humora i različitih stilova može pomoći da razgovori sa pacijentima budu prijatniji. Međutim, čekaonice ne bi trebalo da postanu komičarski klubovi. Više se radi o tome da se humor koristi svesno i na odgovarajući način“, zaključuje Projer.
Rezultati studije mogli bi da pomognu u razvoju novih programa obuke. Na primer, Raecke istražuje da li se društvene i emocionalne veštine MA mogu poboljšati uz pomoć onlajn obuke.
