Cerebralne aneurizme: Za većinu ljudi ova reč signalizira iznenadno, fatalno krvarenje u mozgu koje naizgled dolazi niotkuda.
Međutim, stručnjak iz Penn State Health-a kaže da se u mnogim slučajevima ove rupture krvnih sudova mozga primećuju rano, pre nego što puknu. Čak i kada se dogode, nisu jednolično fatalne.
„Aneurizma je poput plikova na crevu za vodu“, objasnio je dr Skot Sajmon, neurohirurg u Medicinskom centru Milton S. Herši iz Penn State Health-a. „Mogu se desiti na bilo kom krvnom sudu u telu.“
Problem je u tome što se u najranijim fazama formiraju u mozgu, većina ljudi nema pojma da su u opasnosti. Ponekad, lekar može da primeti jednu na skeniranju mozga obavljenom iz drugih razloga, rekao je Sajmon.
Ako cerebralna aneurizma pukne, otprilike polovina vremena se pokaže fatalnim, rekao je Simon. Među onima koji prežive, 68% će doživeti trajno neurološko oštećenje. Prema Sajmonu, cerebralne aneurizme odnesu živote pola miliona ljudi širom sveta svake godine.
Prema Sajmonu, jednostavan odgovor na to šta uzrokuje cerebralnu aneurizmu je: „Ne znamo“.
Međutim, čini se da određeni faktori rizika dolaze u obzir.
„Znamo da oni mogu da trče u porodicama“, rekao je on u saopštenju Penn Stejta. „Znamo da se češće dešavaju kod pušača. Ali vidimo dosta pacijenata bez porodične istorije koji ne puše. Neka kombinacija genetskih i faktora životne sredine koju tek treba da u potpunosti razjasnimo.“
Prema Fondaciji za aneurizmu mozga, većina ljudi koji pate od cerebralne aneurizme su starosti između 35 i 60 godina, ali ove rupture se mogu pojaviti u bilo kom uzrastu, čak iu detinjstvu.
Čini se da je pol bitan, a aneurizme su češće kod žena nego muškaraca, posebno nakon 55 godina.
Crni Amerikanci i Hispanoamerikanci su skloniji većem riziku od belih Amerikanaca.
Nažalost, u mnogim slučajevima nema znakova upozorenja ili simptoma, jer ove rupture mogu nastati iznenada, rekao je Simon. Većina ovih prekida u krvnim sudovima je veličine oko 1/8 inča do nešto manje od jednog inča, a najčešće utiču na arteriju u bazi mozga.
Međutim, kako aneurizma polako raste, mogu se pojaviti znaci upozorenja. Prema Nacionalnim institutima za zdravlje, to uključuje: bol iznad i iza oka, utrnulost, slabost, paralizu na jednoj strani lic, proširene zenice u oku promene vida ili dvostruki vid.
Ipak, simptomi često ne dovode do dijagnoze, primetio je Simon.
„Ogromna većina pacijenata dobija skeniranje glave iz nekog drugog razloga, kao što je moždani udar ili TIA [prolazni ishemijski napad], a njihove aneurizme se otkriju slučajno“, rekao je Simon.
Ako aneurizma pukne, dolazi do unutrašnjeg krvarenja, često izazivajući ono što se oseća kao jaka glavobolja. U ovom trenutku, simptomi mogu uključivati: dupli vid, mučninu, povraćanje, ukočen vrat, osetljivost na svetlost, napade, gubitak svesti (bilo kratak ili produžen) i srčani zastoj.
U mnogim slučajevima, „brinemo se da može izazvati subarahnoidno krvarenje“, dodao je Simon. „Subarahnoid je prostor u mozgu u koji ide krv. Nažalost, sa sobom nosi stopu smrtnosti od 40 odsto.“
U mnogim slučajevima, ruptura aneurizme može izazvati ishemijski moždani udar. Prema Fondaciji za aneurizmu mozga, do 5% moždanog udara može biti izazvano na ovaj način. Petnaest posto ljudi koji dožive ovu vrstu događaja umire trenutno ili u kolima hitne pomoći na putu do bolnice.
Prema Sajmonu, ako se aneurizma mozga uoči pre rupture, često se malo šta radi osim dovođenja pacijenta na redovno praćenje.
To je zato što „aneurizme često ne pucaju, ne rastu ili uzrokuju probleme, a lekari se odlučuju da ih drže pod nadzorom kako bi bili sigurni da tako i ostanu“, navodi se u saopštenju.
Ponekad aneurizma u razvoju predstavlja neposrednu pretnju, iu ovim slučajevima lekari mogu preporučiti operaciju za njeno uklanjanje. Međutim, ove procedure nose svoje rizike, tako da će lekari pažljivo razmotriti starost pacijenta, zdravlje i lokaciju lezije u mozgu.
U ovom trenutku, stručnjaci ne preporučuju testiranje aneurizme za većinu ljudi.
Međutim, ako vaša porodica ima više od jedne osobe koja je pretrpela cerebralnu aneurizmu, može se preporučiti testiranje jednom u pet godina. Ovo bi uključivalo CT skeniranje ili MRI.
Prestanak pušenja i držanje krvnog pritiska pod kontrolom su dva načina da se smanji rizik od aneurizme, rekao je Simon. Ali za sada ne postoji dokazana strategija prevencije.
