Živeći u polusušnom regionu, afrička tirkizna morska riba je razvila posebnu sposobnost da preživi dugotrajne suše koje se redovno javljaju u njenim jezerima. Embrioni ovih riba zaustavljaju svoj rast nakon što počnu formirati mozak i srce, ulazeći u stanje mirovanja poznato kao dijapauza, koje traje mesecima. Naučnici su otkrili da ova riba koristi drevne gene, starije od 473 miliona godina, kako bi upravljala ovim mehanizmom preživljavanja. Iako je sposobnost dijapauze evoluirala pre oko 18 miliona godina, analiza gena pokazuje da su geni specijalizovani za dijapauzu veoma stari, potičući od zajedničkog pretka svih kičmenjaka.
Tim istraživača iz SAD i Nemačke otkrio je da su geni koji su aktivni tokom dijapauze kod tirkizne morske ribe zaista drevni paralozi, što ukazuje na genetsku adaptaciju koja je omogućila ovu jedinstvenu sposobnost preživljavanja. Pored toga, upoređujući genom tirkizne morske ribe sa drugim vrstama riba, istraživači su identifikovali da je ova riba „otključala“ delove svog genoma kako bi iskoristila hiljade starih paraloga za dijapauzu.
Ovo otkriće je rezultat genetskog remodeliranja koje je dovelo do promena u metabolizmu lipida kod embriona tirkizne morske ribe. Naučnici veruju da povećana proizvodnja masnih kiselina tokom dijapauze može zaštititi genom od oštećenja. Iako embrioni tirkizne morske ribe ne mogu konkurisati tardigradima po dugotrajnosti bez vode, njihova sposobnost da zaustave razvoj bez oštećenja organa predstavlja fascinantan mehanizam adaptacije.
Istraživači su zaključili da ova studija pruža uvid u potencijalne strategije za dugoročno očuvanje tkiva i suzbijanje bolesti povezanih sa starenjem. Ova nova saznanja o adaptivnim mehanizmima tirkizne morske ribe mogu poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i razvoj terapija zasnovanih na lipidima za poboljšanje zdravlja i dugovečnosti.
