Stromatoliti su najraniji geološki zapis života na Zemlji. Ove radoznale biotičke strukture su napravljene od tepiha algi koji rastu prema svetlosti i talože karbonate. Nakon njihovog prvog pojavljivanja pre 3,48 Ga, stromatoliti su dominirali planetom kao jedina živa fabrika karbonata skoro tri milijarde godina.
Stromatoliti su takođe delimično odgovorni za Veliki događaj oksigenacije, koji je drastično promenio sastav naše atmosfere uvođenjem kiseonika. Taj kiseonik je u početku zbrisao konkurenciju stromatolita, omogućavajući njihovu istaknutost u arhejskom i ranom proterozojskom okruženju. Međutim, kako je sve više oblika života prilagođavalo svoj metabolizam atmosferi sa kiseonikom, stromatoliti su počeli da opadaju, pojavljujući se u geološkim zapisima tek nakon masovnog izumiranja ili u teškim okruženjima.
„Bakterije su uvek tu, ali obično nemaju priliku da prave stromatolite“, objašnjava Volker Varenkamp, autor nove studije u geologiji. „U velikoj meri ih nadmašuju korali.“
U modernim vremenima, stromatoliti su gurnuti u nišna ekstremna okruženja, kao što su hiperslana morska okruženja (na primer, zaliv ajkula, Australija) i alkalna jezera. Donedavno, jedini poznati savremeni analog biološki raznovrsnim, otvorenim plitkim morskim okruženjima gde se razvila većina proterozojskih stromatolita bila su ostrva Eksuma na Bahamima.
Odnosno, sve dok Varenkamp nije otkrio žive stromatolite na ostrvu Šejbara, na severoistočnoj polici Crvenog mora u Saudijskoj Arabiji. Varenkamp je proučavao tepee strukture — kupole od slane kore koje se mogu videti iz svemira — kada je naišao na skromno polje stromatolita. Otkriće je bilo iznenađujuće, ali na sreću, Varenkamp je jedan od retkih ljudi koji su ranije videli stromatolite na Bahamima.
„Kada sam zgazio na njih, znao sam šta su“, objašnjava Varenkamp. „To je 2000 km obale karbonatne platforme, tako da je u principu poželjno područje za traženje stromatolita… ali onda, isto je i na Bahamima, a ipak postoji samo jedno malo područje gde ih možete pronaći.
Ostrvo Šejbara je subplimno i plitko okruženje, sa redovnim naizmeničnim uslovima vlaženja i sušenja, ekstremnim temperaturnim promenama između 8 °C i >48 °C i oligotrofnim uslovima—slično kao na Bahamima. Pošto su slični uslovi životne sredine rasprostranjeni širom karbonatne platforme Al Vajh, u blizini mogu biti i druga polja stromatolita. Varenkamp i njegov tim započeli su ovaj istraživački rad, ali stromatoliti su mali, oko 15 cm u prečniku, pa ih je teško uočiti dok se ne približe.
U polju ostrva Šejbara ima nekoliko stotina stromatolita. Neki su dobro razvijeni, savršeni primeri udžbenika. Drugi su više listovi, sa niskim reljefom. „Možda bi mogli da budu maloletnici“, pretpostavlja Varenkamp, „ali ne znamo kako izgleda beba stromatolit. Mora da počinju sa malim, ali ne znamo“.
Deo problema je u tome što ne znamo koliko brzo rastu stromatoliti. Njihovo datiranje je veoma teško, jer sadrže dve različite karbonatne komponente koje je praktično nemoguće razdvojiti: onu novotaloženu mikrobom, koja je od interesa, i karbonatni pesak prisutan u okolini, što je pogrešno. Trenutno, Vahrenkampov tim prati teren mesečno kako bi zabeležio sve vizuelne promene. Uskoro bi moglo doći do pokušaja da se neki stromatoliti sa ostrva Šejbara prenesu u akvarijum i tamo uzgajaju – uzbudljiva eksperimentalna perspektiva.
Varenkampovo otkriće nam pruža priliku da bolje razumemo formiranje i rast stromatolita. Ovo će pružiti uvid u rani život i evoluciju okeana na Zemlji i čak nam može pomoći u potrazi za životom na drugim planetama kao što je Mars. Kako bi izgledao život na Marsu i kako bismo ga prepoznali? Posmatrajući stromatolite, koji su bili prvi oblici života na Zemlji, pre nego što je naša planeta uopšte imala oksigenisanu atmosferu, je put koji najviše obećava.